PREOBRAŽAJ
Jesen u mislima uveliko cveta
Koga briga šta nanosi bore ovom licu
Razuzdano vreme ore nove brazde
Govorili su stari "koža sve pamti"
Žigosano telo prelijem medom
Pozdravim stariju sebe za još jedno jutro
Da je čoveku ogledalo za dušu
Ne bi se reči rađale u ognjištu
Ni leđa stradala od bliske ruke
Noćima na uzglavlju umivala savest
Pomirim se sa okolinom
Odbacim košuljicu za novu kožu
Dok je neko opet ne učini trošnom
IZ OVE KOŽE
Kada bih razmišljala o svetu
U kojem živimo
Setila bih se razloga
Zašto sam plakala na rođenju
Vazduh kradem od sveta
Posmatram svakodnevno ljude
Ali retko viđam čoveka
Udaram barikade duhom
Jer ne nudim ono što žele da čuju
Prolazim etiketirana kroz masu
Bodem oči, uši, osećaš li...
Na zemlji sam kamen spoticanja
Bunt neumornih reči, pljunutih na slobodu
Dok voz obećanja vodi ka svetlu
Mrak sam u tunelu
Da se barem na kratko
Doživi budućnost pre vremena
Objasni me
GREH
Grešan sam
Pred Bogom, pred ljudima, pred svetom
Da nisam tako grešan
Čovekov smisao u meni bi nestao
Šta bi bilo sa praštanjem?
Gde bismo sakrili pokajanje?
Na čijoj koži bismo učili?
Sve ono od greha
Stečeno saznanje
I ja zato grešim
Ne, što želim i mogu
Bez greha
Čiju bismo komentarisali slobodu?
Greh bi i to bilo
Oduzeti ljudima pravo
Da grešni grešnicima sude
Govoreći šta je bezgrešno i ispravno
