ПРЕОБРАЖАЈ
Јесен у мислима увелико цвета
Кога брига шта наноси боре овом лицу
Разуздано време оре нове бразде
Говорили су стари "кожа све памти"
Жигосано тело прелијем медом
Поздравим старију себе за још једно јутро
Да је човеку огледало за душу
Не би се речи рађале у огњишту
Ни леђа страдала од блиске руке
Ноћима на узглављу умивала савест
Помирим се са околином
Одбацим кошуљицу за нову кожу
Док је неко опет не учини трошном
ИЗ ОВЕ КОЖЕ
Када бих размишљала о свету
У којем живимо
Сетила бих се разлога
Зашто сам плакала на рођењу
Ваздух крадем од света
Посматрам свакодневно људе
Али ретко виђам човека
Ударам барикаде духом
Јер не нудим оно што желе да чују
Пролазим етикетирана кроз масу
Бодем очи, уши, осећаш ли...
На земљи сам камен спотицања
Бунт неуморних речи, пљунутих на слободу
Док воз обећања води ка светлу
Мрак сам у тунелу
Да се барем на кратко
Доживи будућност пре времена
Објасни ме
ГРЕХ
Грешан сам
Пред Богом, пред људима, пред светом
Да нисам тако грешан
Човеков смисао у мени би нестао
Шта би било са праштањем?
Где бисмо сакрили покајање?
На чијој кожи бисмо учили?
Све оно од греха
Стечено сазнање
И ја зато грешим
Не, што желим и могу
Без греха
Чију бисмо коментарисали слободу?
Грех би и то било
Одузети људима право
Да грешни грешницима суде
Говорећи шта је безгрешно и исправно
