detalj slike: KRK Art dizajn

Na kafi sa Marijom Miljević Rajšić 

Novinarka i urednica Marija Miljević Rajšić gotovo svakodnevno u emisijma Radio televizije Srbije gledaocima donosi najvažnije vesti iz sveta kulture, kao i intervjue sa istaknutim umetnicima. Iako je kao devojčica želela da postane književnica, put ju je odveo u novinarsku sekciju Doma pionira gde i otpočinje njena karijera.

Pored rubrika koje uređuje, Marija Miljević Rajšić je autorka dokumentarnog filma Pavićeva kutija za pisanje u kojem je otkrila pojedinosti o životu i delu slavnog književnika Milorada Pavića.

Zbog višegodišnje, predane saradnje sa dijasporom, Književna radionica ''Kordun'' dodelila joj je 2021. godine specijalno priznanje.

Марија Миљевић Рајшић, новинар и уредник РТС

Razgovarala: Branka Selaković, Književna radionica Kordun, Beograd, 4.3.2022. 

-Kako ste kročili u svet novinarstva?

Pisala sam pesme i pričice od pete godine, čim sam naučila slova, želela sam da budem pisac jednog dana. Kasnije, u osnovnoj školi, otkrila sam novinarstvo u Novinarskoj sekciji Doma pionira, u kojoj sam bila zajedno sa Tanjom Peternek i još nekim od danas poznatih novinara. Vodili smo Pionirski dnevnik, koji se  emitovao na Prvom programu Radio Beograda, programe uživo subotom u Domu pionira, uređivali naš časopis. Tu sam zavolela novinarstvo i rešila da će mi to biti profesija, mada i dalje nisam zapostavljala pisanje pesama i priča. Kasnije sam postala član redakcije Indeksa 202, koji je prerastao u Radio Indeks, gde sam uređivala Noćni program i vodila više emisija, radila na čuvenoj 202-ci, Prvom programu Radio Beograda, objavljivala pesme u Studentu… Negde u to vreme  raspisana je audicija za novinare saradnike  Beogradske hronike RTS-a, prijavila sam se i od oko 1000 kandidata izabrano je nas desetak. U početku sam radila u Desku, kasnije sam vodila i uređivala Jutarnji program više godina, neko vreme i Beogradsku hroniku. Sada sam urednik rubrike za kulturu u ovim redakcijama, a oko osam godina, od njegovog nastanka kao jedinstvene emisije na našim televizijama, sa velikim zadovoljstvom, uređujem i vodim Kulturni dnevnik. Pored toga uređujem i blok posvećen književnosti sredom u Jutarnjem programu, a tu je i stalna rubrika Na jutarnjoj kafi u kojoj su mi gosti bili  brojni glumci, reditelji, slikari, pisci, između ostalih i nobelovci Mario Vargas Ljosa i Peter Handke. Velika ljubav su mi i putovanja i putopisne rubrike. Pratim i rad naše dijaspore, pre svega kada je reč o kulturi, tako da, između ostalog, svake godine izveštavam sa Svetosavskih dana i Dana srpske kulture u Parizu, kao i drugih gradova u svetu gde je naša dijaspora aktivna.

-Koliko se televizijsko novinarstvo promenilo od vremena Vaših početaka?

Televizijsko novinarstvo se dosta promenilo, kako u sadržaju, tako i u tehnološkom smislu. Kada sam ja počela da radim na televiziji, od novinara se tražilo fakultetsko obrazovanja, ja sam na primer, posle Pete gimnazije, završila Književnost na Filološkom fakultetu, svi smo prolazili obuku kod vrhunskih stručnjaka, poput Drage Jonaš, pazilo se na svaku reč, akcenat. I danas je tako na RTS-u, ali na nekim  drugim, pre svega komercijalim televizijama svedoci smo da je profesija novinara prilično degradirana, da se objavljuju neprimereni sadržaji i neproverene informacije. Kad je reč o samom procesu rada, naravno da se tu mnogo toga promenilo uvođenjem savremenih  tehnologija, ali to je proces koji se dešava i u svim drugim oblastima.

-Svedoci smo da kultura ne zauzima veliki prostor u medijima. Zbog čega je tako i da li su nove generacije zainteresovane za kulturno-obrazovni program?

Tačno je da kultura ne zauzima dovoljno prostora u medijima, mnoge televizijske i novinske kuće čak nemaju redakcije za kulturu, verovatno smatrajući da to nisu sadržaji koji donose veliku gledanost, ali naše iskustvo govori da nije tako. Mislim da su nove, ali i starije generacije veoma zainteresovane za kulturno obrazovni program, što dokazuje iKulturni dnevnik, koji je često među 50 najgledanijih emisija na svim televizijama. U Kulturnom dnevniku trudimo se da budemo aktuelni, brzi, zanimljivi, a kulturne sadržaje, na kraju, svi pratimo u slobodno vreme, jer većina nas rado sluša muziku, gleda filmove, ide u pozorište.  Osim u Kulturnom dnevniku, mi sadržaje iz kulture emitujemo i u Jutarnjem i Beogradskom programu, Dnevniku, na našem Drugom i Trećem programu, a mislim da reakcije publike pokazuju da smo na pravom putu.

-Pavićeva kutija za pisanje je dokumentarni film koji ste režirali i za koji stenapisali scenario. Šta Vam znači Pavić i postoji li nešto što ste oktrili o ovom znamenitom književniku, a da to nije našlo mesto u filmu?

Milorad Pavić je jedan od mojih omiljenih pisaca, svakako jedan od naših najznačajnijih,  što su  prepoznali i kritičari i čitaoci širom sveta.  Ja sam u ovom filmu želela da  otkrijem koliko o piscu govori prostor u kojem stvara, njegovo "ostrvo pisaćeg stola", kao i koliko su romani začudne imaginacije nastajali u sličnom, nesvakidašnjem okruženju. Prvi deo filma je sniman za života velikog pisca i koncipiran je kao razgovor sa njim uz šetnju po njegovom  životnom prostoru, danas Pavićevom legatu,  koji je delom inspirisao  knjige koje su osvojile svet.  Tokom razgovora je bio veoma otvoren i intrigantan, otkrio mi je, na njemu svojstven način,  niz tajanstvenih predmeta koji su mu bili inspiracija za neke od njegovih priča i romana, poput Predela slikanog čajem, Tunižanskog kaveza ili na primer  Kutije za pisanje, romana koji je inspirisan pravom, neobičnom kutijom sa brojnim, tajnim pregradama, pronađenom u morskim talasima. To je na neki način svojevrsna ''književna geografija'' prostora u kojem je Pavić  stvarao, a imala sam čast da vidim i snimim  rukopis čuvenog Hazarskog rečnikai čujem priču o tome kako je nastajao ovaj roman preveden na više od 40 jezika i postavljen na pozorišne scene širom sveta. Razgovor je trajao više od sat vremena, tako da mnogo toga nije stalo u ovaj film, ali nadam se da će biti prilike da publika čuje i taj deo ove priče. U drugom delu filma, koji je nastao povodom 10 godina od smrti Milorada Pavića, ali i ostalih važnih godišnjica koje smo obeležavali krajem te, 2019. godine - 90 godina od rođenja velikog pisca i 35 godina od nastanka njegovog Hazarskog rečnika, govorila sam o tome kakva je bila recepcija njegovog dela tokom decenije posle njegovog odlaska. Tekstove iz dela Milorada Pavića govorio je glumac Nebojša Dugalić, a ovaj dokumentarni TV film, snimljen  u produkciji Kulturno umetničkog programa RTS-a, prikazan je u Srpskom kulturnom centru u Parizu, na večeri pod nazivom Fantastični svetovi Milorada Pavića, kao i na Martovskom festivalu dokumentarnog filma.  

Марија Миљевић Рајшић у разговору с Милорадом Павићем

-U svom radu pratite književnost i književnike/ce. Šta mislite o novim generacijama autora i autorki?

Naša književna scena je veoma živa  i mislim da se poslednjih godina pojavio veliki broj mladih pisaca, a pre svega pesnika čiji rad zaslužuje pažnju medija. Uvek mi je posebno zadovoljstvo, kada ''otkrijemo'' nove, mlade autore i zahvaljujući predstavljanju na RTS-u, skrenemo pažnju na njihova dela. Smatram da je to jedan od važnih zadataka medija, otvoriti prostor za nove glasove naše književne scene.

-Koji savet biste dali mladim kolegama i koleginicama?

Da budu svoji, da istražuju, osvajaju nove prostore misli i stvaranja, traže svoj autentičan izraz, jer novinarstvo je, pogotovo kada je reč o kulturi kao sektoru, izuzetno kreativano zanimanje, koje uvek pruža nove izazove.

PODELITE OVAJ TEKST NA: