детаљ слике: КРК Арт дизајн

На кафи са Маријом Миљевић Рајшић 

Новинарка и уредница Марија Миљевић Рајшић готово свакодневно у емисијма Радио телевизије Србије гледаоцима доноси најважније вести из света културе, као и интервјуе са истакнутим уметницима. Иако је као девојчица желела да постане књижевница, пут ју је одвео у новинарску секцију Дома пионира где и отпочиње њена каријера.

Поред рубрика које уређује, Марија Миљевић Рајшић је ауторка документарног филма Павићева кутија за писање у којем је открила појединости о животу и делу славног књижевника Милорада Павића.

Због вишегодишње, предане сарадње са дијаспором, Књижевна радионица ''Кордун'' доделила јој је 2021. године специјално признање.

Марија Миљевић Рајшић, новинар и уредник РТС

Разговарала: Бранка Селаковић, Књижевна радионица Кордун, Београд, 4.3.2022. 

-Како сте крочили у свет новинарства?

Писала сам песме и причице од пете године, чим сам научила слова, желела сам да будем писац једног дана. Касније, у основној школи, открила сам новинарство у Новинарској секцији Дома пионира, у којој сам била заједно са Тањом Петернек и још неким од данас познатих новинара. Водили смо Пионирски дневник, који се  емитовао на Првом програму Радио Београда, програме уживо суботом у Дому пионира, уређивали наш часопис. Ту сам заволела новинарство и решила да ће ми то бити професија, мада и даље нисам запостављала писање песама и прича. Касније сам постала члан редакције Индекса 202, који је прерастао у Радио Индекс, где сам уређивала Ноћни програм и водила више емисија, радила на чувеној 202-ци, Првом програму Радио Београда, објављивала песме у Студенту… Негде у то време  расписана је аудиција за новинаре сараднике  Београдске хронике РТС-а, пријавила сам се и од око 1000 кандидата изабрано је нас десетак. У почетку сам радила у Деску, касније сам водила и уређивала Јутарњи програм више година, неко време и Београдску хронику. Сада сам уредник рубрике за културу у овим редакцијама, а око осам година, од његовог настанка као јединствене емисије на нашим телевизијама, са великим задовољством, уређујем и водим Културни дневник. Поред тога уређујем и блок посвећен књижевности средом у Јутарњем програму, а ту је и стална рубрика На јутарњој кафи у којој су ми гости били  бројни глумци, редитељи, сликари, писци, између осталих и нобеловци Марио Варгас Љоса и Петер Хандке. Велика љубав су ми и путовања и путописне рубрике. Пратим и рад наше дијаспоре, пре свега када је реч о култури, тако да, између осталог, сваке године извештавам са Светосавских дана и Дана српске културе у Паризу, као и других градова у свету где је наша дијаспора активна.

-Колико се телевизијско новинарство променило од времена Ваших почетака?

Телевизијско новинарство се доста променило, како у садржају, тако и у технолошком смислу. Када сам ја почела да радим на телевизији, од новинара се тражило факултетско образовања, ја сам на пример, после Пете гимназије, завршила Књижевност на Филолошком факултету, сви смо пролазили обуку код врхунских стручњака, попут Драге Јонаш, пазило се на сваку реч, акценат. И данас је тако на РТС-у, али на неким  другим, пре свега комерцијалим телевизијама сведоци смо да је професија новинара прилично деградирана, да се објављују непримерени садржаји и непроверене информације. Кад је реч о самом процесу рада, наравно да се ту много тога променило увођењем савремених  технологија, али то је процес који се дешава и у свим другим областима.

-Сведоци смо да култура не заузима велики простор у медијима. Због чега је тако и да ли су нове генерације заинтересоване за културно-образовни програм?

Тачно је да култура не заузима довољно простора у медијима, многе телевизијске и новинске куће чак немају редакције за културу, вероватно сматрајући да то нису садржаји који доносе велику гледаност, али наше искуство говори да није тако. Мислим да су нове, али и старије генерације веома заинтересоване за културно образовни програм, што доказује иКултурни дневник, који је често међу 50 најгледанијих емисија на свим телевизијама. У Културном дневнику трудимо се да будемо актуелни, брзи, занимљиви, а културне садржаје, на крају, сви пратимо у слободно време, јер већина нас радо слуша музику, гледа филмове, иде у позориште.  Осим у Културном дневнику, ми садржаје из културе емитујемо и у Јутарњем и Београдском програму, Дневнику, на нашем Другом и Трећем програму, а мислим да реакције публике показују да смо на правом путу.

-Павићева кутија за писање је документарни филм који сте режирали и за који стенаписали сценарио. Шта Вам значи Павић и постоји ли нешто што сте октрили о овом знаменитом књижевнику, а да то није нашло место у филму?

Милорад Павић је један од мојих омиљених писаца, свакако један од наших најзначајнијих,  што су  препознали и критичари и читаоци широм света.  Ја сам у овом филму желела да  откријем колико о писцу говори простор у којем ствара, његово "острво писаћег стола", као и колико су романи зачудне имагинације настајали у сличном, несвакидашњем окружењу. Први део филма је сниман за живота великог писца и конципиран је као разговор са њим уз шетњу по његовом  животном простору, данас Павићевом легату,  који је делом инспирисао  књиге које су освојиле свет.  Током разговора је био веома отворен и интригантан, открио ми је, на њему својствен начин,  низ тајанствених предмета који су му били инспирација за неке од његових прича и романа, попут Предела сликаног чајем, Тунижанског кавеза или на пример  Кутије за писање, романа који је инспирисан правом, необичном кутијом са бројним, тајним преградама, пронађеном у морским таласима. То је на неки начин својеврсна ''књижевна географија'' простора у којем је Павић  стварао, а имала сам част да видим и снимим  рукопис чувеног Хазарског речникаи чујем причу о томе како је настајао овај роман преведен на више од 40 језика и постављен на позоришне сцене широм света. Разговор је трајао више од сат времена, тако да много тога није стало у овај филм, али надам се да ће бити прилике да публика чује и тај део ове приче. У другом делу филма, који је настао поводом 10 година од смрти Милорада Павића, али и осталих важних годишњица које смо обележавали крајем те, 2019. године - 90 година од рођења великог писца и 35 година од настанка његовог Хазарског речника, говорила сам о томе каква је била рецепција његовог дела током деценије после његовог одласка. Текстове из дела Милорада Павића говорио је глумац Небојша Дугалић, а овај документарни ТВ филм, снимљен  у продукцији Културно уметничког програма РТС-а, приказан је у Српском културном центру у Паризу, на вечери под називом Фантастични светови Милорада Павића, као и на Мартовском фестивалу документарног филма.  

Марија Миљевић Рајшић у разговору с Милорадом Павићем

-У свом раду пратите књижевност и књижевнике/це. Шта мислите о новим генерацијама аутора и ауторки?

Наша књижевна сцена је веома жива  и мислим да се последњих година појавио велики број младих писаца, а пре свега песника чији рад заслужује пажњу медија. Увек ми је посебно задовољство, када ''откријемо'' нове, младе ауторе и захваљујући представљању на РТС-у, скренемо пажњу на њихова дела. Сматрам да је то један од важних задатака медија, отворити простор за нове гласове наше књижевне сцене.

-Који савет бисте дали младим колегама и колегиницама?

Да буду своји, да истражују, освајају нове просторе мисли и стварања, траже свој аутентичан израз, јер новинарство је, поготово када је реч о култури као сектору, изузетно креативано занимање, које увек пружа нове изазове.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: