| Dragoslav Bato Babić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
PUNO SAM UMORAN
Puno sam umoran
Smeš li krenuti sa mnom
Neki mi vetar
Bije u prsa
I ćutim mnogo više
Cilj nam je možda
Iza leđa ostao
A sličnosti postaju
Razlike
I boje se niz lice
Razlile
A sumrak postaje
Tama
Nad nama
Rekom su otišli
Svi papirni brodovi
Umorni mornari
Spavaju danima
Smeš li neku luku
Odabrati
I isploviti
Sa prvim jugom
Puno sam umoran
Jedrenjak bez vode
Bez vetra
Na stalaži
I prašina na jedrima
TVOJA BLIZINA
Istetovirao sam sreću
U krajičku oka
Nekoliko kapi rose
Niz obraz
Mrvice tvojih pogleda
I stao
Zareze sam izbrisao
Smisao neprestanog
Hodanja nije daljina
Kad prestane kiša
I umori me tišina
Poneka kap sklizne
Nije li to
Tvoja blizina
OPROSTI
Oprosti
Otišao sam
Da nahranim ptice
Na proplanku
Iznad kuće
Ostao na klupi
Do sad
Nisam te čekao
Kao uvek
Obišao sam stazu
Na kojoj su
Promenili znake
Seo na klupu
I čekao da potekne
Rečica niz dolinu
Oprosti
Što više nisam tu
Zalutao sam
U planini
Prvi put
Putevi su zarasli
Nebo se survalo
Niz liticu
Seo sam na stenu
Na ivici kanjona
I prepozno vetar
Oprosti
Što sam sa vetrom
Počeo da pričam
Ostaću dugo
Prvi put
MA NISAM TUŽAN
Ma nisam
Tužan
Samo mi
Daljina
Postaje
Sve dalja
I ne mogu
Da sakrijem
Iscvetao bagrem
U sred
Bašte
I otkinuto
Parče neba
Što dolinom
Luta
I rupu na dlanu
Gde sam
Čuvao
Svoje tišine
ALI NE DIŠEM VIŠE
Zastao sam
Sa životom
Da prodje oluja
Ali ne dišem
Draga više
Napuklo lice
Na oštrim hridima
Šareni baloni
Postaju tačke
Lažna hrana zverima
Napuštenim tunelom
Stižem do jutra
Mrak u zasedama
Vreba ogromnim bodljama
Pominjem Jesenjina
I plast pod glavom
Vetar me spodbija
Maske su ostale
Na zidovima
Ali ne dišem
Draga više
Zastao sam
Na vratima