detalj slike: KRK Art dizajn

Pesme, kao male antropološke studije

Pesnikinja Sunčica Radulović Torbica nenametljivim, a snažnim glasom progovara o pojavama svakodnevice ili naše istorije. Suptilno oslikava ljudsku prirodu, strepnje i strahove. Pesme je sabrala u zbirkama Nikolajevski nokturno i Odbrana proleća. Njeni radovi su zastupljeni u najznačajnijim časopisima i antologijama, a prevedeni su na grčki, bugarski, ruski i rusinski jezik.

Sunčica Radulović Torbica je tri decenije posvećena radu u prosveti, a to znaju i zaposleni i učenici škole ''Prva vojvođanska brigada'' u Novom Sadu.

U ovom razgovoru za Književnu radionicu "Kordun" govorila je o umetničkim počecima, nadahnuću, knjigama i radu sa mladima.

Сунчица Радуловић Торбица, песникиња и просветни радник

Razgovarala: Branka Selaković, Književna radionica Kordun, 11.3.2022.- Beograd

Sunčice, kada ste počeli da pišete poeziju i kako sada gledate na taj period?

Ranom pisanju je prethodila radost pri čitanju, divljenje književnim kreacijama,moćnom i majstorskom umeću da hipnotički vlada čitaocem, uvodi ga u nove svetove i horizonte. Bile su to prve fascinacije svim onim što može da nosi reč. Potom su se rađala neka početna nadahnuća. Prve pesme nastale su još u školskim danima i odlikovao ih je uobičajen mladalački senzibilitet. One su bile prvi pokušaji da se misli, osećanja i unutrašnji doživljaji sveta pretoče u neki lični poetski oblik, melodiju, slike... Naravno iz ovog ugla gledano one su bile vrlo idealistički i romantičarski obojene. Kasnije, u zrelim godinama se ta potreba za pisanjem intenzivirala uz potpuno novi impuls, pogled, dubinu, kritički osvrt ali i slobodu. Pisanje u zrelom dobu ima drugu dimenziju ne samo zbog većeg iskustvenog i spoznajnog bogatstva, nego i zbog stalnog razvoja u književnom smislu. Mnogo toga odredi pisca tokom vremena i na ličnom planu a tu su naravno i uzori koji ostavljaju dubok trag i utisak. Mislim da stvaralaštvo razvija biće na jedan osoben način i kao svojevrstan vid stalne duhovne introspekcije i sazrevanja, jačanja i brušenja umetničkih kriterijuma i senzibiliteta, utiče na sveopšti rast. Karakterno ipak postoji crta sličnosti koja se proteže kroz oba perioda.To je ona nit koja se naravno nosi i čini naš individualni pečat i odlikuje nas suštinski.

Može li pesma da se napiše ''po zadatku'' ili je potrebno osetiti posebno nadahnuće?

Mišljenja sam da  je proces nastanka pesme uglavnom spontan i posledica je impulsa, trenutka i nadahnuća ali i nekih promišljanja pesnika o temama i događajima, doživljajima, koji ga okupiraju duže vremena. Ja uglavnom pronalazim teme i motive ili oni pronađu mene u svakodnevici, umetnosti, istoriji... Kada me misao, slika ili ideja zaintrigira, počinjem da tragam za načinom na koji ću je artikulisati i prevesti u reči. Nekada to dođe poput bleska, nekada se tiho i dugo rađa. Svakako je taj trenutak kreacije poseban, svečan čin za pesnika i paralelno donosi veliko zadovoljstvo, poput neke nagrade. Zanimljivo mi je kako je o tome pisao Bodler, naglašavajući božanski i imaginarni karakter poezije a ja volim kako to kreativno stanje pri pisanju i sam čin stvaranja, divno opisuje u pesmi Preobražaj naša sjajna pesnikinja Mirjana Bulatović „Čim okončam pesmu/ja se opet/rezredim u čoveka./Do maločas sam bila/zgrušana čežnja/krvoliptala/brisala rubove usana/razvučene u nezemaljski osmeh...''

Mislim da pesnik sebi može sam da zada cilj da o nečemu piše, kada ga potpuno obuzme neka tema a neko verovatno može da pronađe i motivaciju da napiše nešto ''po zadatku''.

Vaše zbirke poezije Nikolajveski nokturno i Odbrana proleća obiluju toplinom i snažnom simbolikom. Bilo da je reč o ljubavnim ili rodoljubivim pesmama one nose u sebi jednu blagost...

„O čemu pevati? /Život sobom peva sam./ (Pesoa). Ja pišem/ pevam o svemu što okupira i budi moje biće pa je stoga u mojim pesmama prisutna velika motivska i tematska raznolikost. Tako da recimo ushićenje pred čudesnom freskom raspeća u Studeničkom manastiru, izrodi Studeničko vrelo, čulnost praistorijske figurice potakne nastanak Crvenokose boginje, komadić neolitske pločice iz Topličkog kraja izrodi  Terakotu a cela ljubavna paleta osećanja prema voljenom biću slije se u Ruku na kormilu ili Lažni ugriz. Mnoge patnje, htenja i zrenja, kao sve ono arhetipsko i kolektivno i lično ovaplote se tako u pesmama Gračanički tipik, Rodoslov, Vido, Mora, Zlatousti žetelac... Snažni simbolika koju ste pomenuli, sasvim sigurno proističe iz moje želje da u vrednosnom sistemu ne zaboravimo na ono suštinsko. Izvire iz one unutrašnje, duhovne baze i  tačke iz koje posmatram, iz koje sve teče/tačka u kojoj se seku vertikala neba i horizontala sveta (Studeničko vrelo).

No napravila bih subjektivni otklon u odnosu na svoju poeziju i mislim kako bi o mojoj poeziji kritički mnogo više i argumetovanije mogli da kažu književnici koji su je s dužnom pažnjom analizirali i pisali kritičke osvrte.  Oni su okarakterisali moje pesme „nekad kao male antropološke studije, nekad kao molitve i kao kratka metafizička istraživanja sveta“ (Miroslav Aleksić), u obliku zrelih plodova i same moći pesnikinje da napravi gospodstvenu i do usijanja utišanu, finu plazmu jezika, kojom uzima otiske božanskih stanja i zbivanja kojim na motivskom planu obiluju ove pesme (Blagoje Baković), i gustog lirskog tkanja, čije su niti tematski raznolike i značenjski višeslojne, građene od elemenata folkloristike, predanja, istorije, do slika „urbane svakodnevice“ i lične pobune protiv takvog sveta, izražene kroz arhetipski obrazac vraćanja detinjstvu ili dobu pre „čovekovog pada“, kroz doživljaj Ljubavi kao životnog i životvornog principa, kojim se potire svaka čovekova ograničenost. (Marija Jeftimijević)...

Ovo su izvodi nekih od recenzija koji možda mogu malo da približe osobenosti i prirodu moje poezije čitaocima a oni naravno uvek imaju završnu reč.

Kako ocenjujete pesničku scenu u Srbiji?

Smatram da pre nego što uopšte govorimo o pesničkoj sceni, neminovno je sagledati kakvo ona uopšte mesto zauzima u kulturi i društvenom životu. Spadam u grupu onih koji misle da mesto same poezije moramo da posmatramo u širem kontekstualnom kulturološkom okviru koji je određuje. Rekla bih da diskurs savremene, dominantne kulture, utiče tako i na diskurs poezije. Ne možemo da ne primetimo da je ona  nažalost izgubila povlašćeno mesto koje je imala kao žanr, jer savremeno doba u aktuelnom sistemu vrednosti, daje prednost svemu što je vizuelno, figurativno, čulno prijemčivo i lako se percipira.

Svi smo svesni, prateći položaj, razvoj i uticaje poezije kroz istoriju, kako je tokom vremena poezija usled raznih okolnosti, dobijala i gubila zamah, nekad bivala dominantna a nekad bivala potpuno osuđena na marginalnost, no uprkos svemu opstaje,  živi i pleni.

Što se tiče aktuelnog trenutka, mislim da na srpskoj savremenoj književnoj sceni, postoji velika raznolikost pa stoga i poetički koncepti i opcije u okviru kojih se kreću autori imaju različite kulturološke, stilske identitetske matrice.

Puno se objavljuje, pa je samim tim teško sve pratiti i imati kompletan uvid. Postoji i veliki broj književnih udruženja, što evidentno govori o tome da ljudi vole pisanu reč i da ima talentovanih pisaca. Interesantno mi je i smatram da je veoma tačno zapažanje Isidore Sekulić: „ Poput perja rajske ptice, pesma je ono što nas štiti od mraza i običnosti. Pevamo da ne bismo bili sami, a nismo sami samo kad pevamo. Duvanje u sviralu nije sviranje, nego duvanje. Prema tome, nije svako pisanje književnost, niti je svaka ptica golub.“

Ono što ja pratim je pre svega stvaralaštvo eminentnih savremenih pesnika iz zbirki koje su mi dostupne, potom poezija koja se objavljuje u književnim časopisima, elektronskim portalima za kulturu, književnost i umetnost, na raznim književnim skupovima, festivalima. Takođe, pratim i rad kolega u Udruženju novosadskih književnika čiji sam član, kao i mnogih drugih pesnika i književnika uopšte, koji svoje pesme i tekstove plasiraju na društvenim mrežama. Upravo tu sam otkrila, neke sveže i autentične, veoma darovite autore.

Radite u prosveti, stoga možete da sagledate nove generacije i njihov odnos prema književnosti. Koliko su mladi zainteresovani za čitanje i za aktivnost u umetničkim sekcijama?

Ovo je veoma kompleksno pitanje koje zahteva ozbiljnu analizu ali ono najkraće što bih mogla da kažem je da su potrebne promene koje se tiču programa, sadržaja, broja časova jezika, zdravija nacionalna strategija, kako bi se unapredila nastava i razvijao kvalitetniji odnos mladih prema književnosti, samim tim i veća zainteresovanost. Mnogo toga naravno zavisi i od nastavnika koji ličnim primerom, angažovanjem, energijom i strašću može značajno da utiče na mlade. Poražavajuće je izuzetno smanjen broj studenata koji se opredeljuju za književnost poslednjih godina, što jednim delom govori o manjkavostima obrazovnog sistema ali i opšteg odnosa društva prema kulturi, književnosti... S druge strane među onima koji se opredele imamo priliku da upoznamo sjajne mlade ljude koji sa izuzetnim entuzijazmom i posvećenošću postaju znalci, autori, kritičari i imaju veoma ozbiljan i odgovoran odnos prema jeziku i književnosti. Ostaje nam da se nadamo ali i delamo, svako u svom domenu i mogućnostima, da se unaprede ovi segmenti.

Naravno uvek postoji i jedan broj mladih koji se zaljube u pisanu reč i posvete joj se i kao čitaoci i autori i pored nekih drugih profesionalnih opredeljenja i delatnosti.

U odnosu prema čitanju, kulturi govora svakako veliku i temeljnu ulogu ima i porodica.

Da li pripremate novu knjigu?

Pored zbirki poezija koje ste pomenuli, priredila sam i trojezičnu zbirku ljubavne poezije na srpskom, bugarskom i grčkom, u saradnji sa dve pesnikinje iz tih govornih područja „Kao ljubav u Toskani“, koju je objavio Kairos, 2020. godine, i veoma sam srećna zbog tog međunarodnog projekta i mogućnosti da se pesme čitaju i žive na više jezika. Ova zbirka zbog trenutnih okolnosti još nije doživela svoju pravu promociju i susret sa publikom ali planiram  da to realizujem u narednom periodu.

Nadam se da će sličan projekat ali sa mnogo većom grupom vrlo uglednih pesnika, koji je u pripremi, a u kojoj sam samo jedan od autora, takođe doživeti svoju realizaciju. Radim i na svojoj narednoj samostalnoj zbirci, koju tiho sa velikim uživanjem i zadovoljstvom pripremam i puštam da me vodi njeno zrenje svojim tokom. U međuvremenu se rado odazovem pozivima za saradnju, objavljujem u književnim časopisima, radujem se nekim novim saradnjama i budućim kreativnim književnim projektima, kao i aktivnostima koje su mi u idejnoj sferi.

PODELITE OVAJ TEKST NA: