NOĆNI RAZGOVOR
Između oproštaja sa dnevnom vrućinom
i kratkotrajne kiše pre zore,
sakriven u zagrljaju tame
i svežih sećanja na dan,
krotki glas ispunjava moj um.
A za njim drugi,
željan visokih tonova.
I eto oluje,
grom i munja,
kao ukor za ćutanje i
prihvatanje stvari
onakvih kakve su,
ali
da budem svoja
i da ne pobegnem od sebe.
Samo, ne znam da li je to brbljanje
bilo hrabrost ili kukavičluk!?
OD RASKRŠĆA DO RASKRŠĆA
Ne, nisi ti taj koji je trebalo
od plodnog semena, da proklije u čoveka,
niti si taj koga je zadojila
jedna iskrena i plemenita duša
i za sve vreme hranila ga dobrim rečima
i željama za praštanjem,
umesto da kontrolišeš san,
on te je savladao i zaključao ti korak
u jednoj od kula koju si sagradio uzdasima.
Igra dve suprotnosti
što su se sakrile u tebi je opasna,
sada se ni sam ne prepoznaješ,
nezdravi snovi pomutili su tvoj um,
skamenjeni pogled blista u tvojim očima,
ni ja te ne prepoznajem.
Eto, ponovo si na novom raskršću,
pričajući sa mislima koje lutaju bez mira –
da li ćeš se roditi kao tada,čist i nevin,
hoćeš li vaskrsnuti iz utrobe
jednog iskrenog i plemenitog trenutka?
ZAVEŠTANjE
Dok sam gledala kako ruše kuću
koju smo gradili celog svog života,
u ruševinama, blistalo je majčino ogledalo.
U trenutku dok sam ga stezala u naručjy,
njene su me reči milovale -
„Ako gledaš očima deteta,
zlo će se maknuti s vrata dobra
i snop sreće će zasjati.“
Tada sam počela da bežim,
kako me ne bi lišili moje dragocenosti
koja mi je majka ostavila u amanet.
Trčeći, susrela se sa sobom
i čula svoj drugi glas -
"A kad sve počne da tone,
opet, pogledaj očima deteta
i daj sve od sebe,
ali ponos nemoj da prodaš.
Kad te slome, on će te pokrenuti
i iz jezgra života,
kao pčela koja izlazi iz košnice,
opet ćeš poleteti.“
