НОЋНИ РАЗГОВОР
Између опроштаја са дневном врућином
и краткотрајне кише пре зоре,
сакривен у загрљају таме
и свежих сећања на дан,
кротки глас испуњава мој ум.
А за њим други,
жељан високих тонова.
И ето олује,
гром и муња,
као укор за ћутање и
прихватање ствари
онаквих какве су,
али
да будем своја
и да не побегнем од себе.
Само, не знам да ли је то брбљање
било храброст или кукавичлук!?
ОД РАСКРШЋА ДО РАСКРШЋА
Не, ниси ти тај који је требало
од плодног семена, да проклије у човекa,
нити си тај кога је задојила
једна искрена и племенита душа
и за све време хранила га добрим речима
и жељaмa за прaштањем,
уместо да контролишеш сан,
он те је савладао и закључао ти корак
у једној од кула коју си саградио уздасима.
Игра две супротности
што су се сакриле у теби је опасна,
сада се ни сам не препознајеш,
нездрави снови помутили су твој ум,
скамењени поглед блиста у твојим очима,
ни ја те не препознајем.
Ето, поново си на новом раскршћу,
причајући са мислима које лутају без мира –
да ли ћеш се родити као тада,чист и невин,
хоћеш ли васкрснути из утробе
једног искреног и племенитог тренутка?
ЗАВЕШТАЊЕ
Док сам гледала како руше кућу
коју смо градили целог свог живота,
у рушевинама, блистало је мајчино огледало.
У тренутку док сам га стезала у наручјy,
њене су ме речи миловале -
„Ако гледаш очима детета,
зло ће се макнути с врата добра
и сноп среће ће засјати.“
Тада сам почела да бежим,
како ме не би лишили моје драгоцености
која ми је мајка оставила у аманет.
Трчећи, сусрела се са собом
и чула свој други глас -
"А кад све почне да тоне,
опет, погледај очима детета
и дај све од себе,
али понос немој да продаш.
Кад те сломе, он ће те покренути
и из језгра живота,
као пчела која излази из кошнице,
опет ћеш полетети.“
