detalj slike: KRK Art dizajn

POTRAGA ZA MOREM

 

O, sve slobode sveta, za jednu čašu vode,

i mene u njoj pri vrhu. Svetlost u zenici

da se razlije u grane kapilara, malih reka,

što s univerzumom prste drže u šaci.

Još jedna žeđ neutoljena suši stablo

u zjapi, a ono tamnije lista bez znanja

da voda iz njega hlapi. Dok rosa pod njim

blista. Šum smrti ne žubori, ljubljeno

se, ko i piće, za grlo lako hvata i sjuri

u srce. Ali žuri da poplavi biće

i presahne, čim grgoljenje zaboli.

O, sve pesme sveta, za plutanje u reci

zaborava. Tamni virovi jezera u leto,

varljiva sreća kupača. I jedna hladna

svetlost pri ropcu, oštrica mača

što razdvaja Hajnea od Lorelaj,

izgubi značaj ta slika i sve što nije

zemlji blisko, za jednu smrt dalje biva,

od onoga što u meni pliva i bori se

da nadjača vezu sa tobom, telom, sa snom

ispod pokrivača. Sa jednom rečju

što nejasna tone.

O, sva disanja pluća, za jedno more,

koje će po našim životima teći, večno,

kao oblik memorije, preteći talasi

svega što jesmo dok stojeći umivamo

lica jutrom i, sporije, otvaramo kapke

da vidimo refleksiju sebe i zaboravimo

naše oči, tok onog što se voli.

O, sve moje reči, za to more, jednom,

čudom ili lažju rasečeno ko jabuka

sred vrata, što lako guta telo, sve

moje reči, za kap što svedoči celost

i obnavljanje života. Svetlost.

 

NEŽNE ŽENE MOG KOSMOSA

 

Nežne žene mog kosmosa

imaju ruke čelične četke

i tabane od kestenja

one nose grube pantalone

kosa im se u bičevima

spušta niz ramena-bregove

neguju decu kao i jagnjad

na studeni, u ponjavama

blizu peći i pevaju dugo,

glasno i uporno pesme

svojih tuga i neprebola.

Svako biće koje ih voli

mnogo puta premetnu

kroz vatre teških reči

i žar ugljenog pogleda

dok izgovore volim te biće,

ostani u mom životu.

Ako i ne izgovore, a one

mu predu čarape i guraju ga

u krevet u nedra pod pazuh

i dugo ga njuškaju i muvaju

glavom i oštrim mislima.

I žive dugo, vrag ih zna zašto,

slobodne divokoze na stenama,

brze i ludomudre da skoče

samo onda kad ne žele da se prepuste.

A ja koja predugo gledam i trepćem

prekratko dišem i imam šake

kolibrija u koje ne može stati

ni zrno trpeljivosti, jetke gorčine

i ljubavi prema zakonu prirode,

ja ne umem da budem u životu,

samo ga prizivam -

dođi uđi prohodaj uđi dođi

kao što se oblaci dozivaju

i sve što stičem jesu tugaljivi pogledi

mojih nežnih žena, pogledi što kazuju

neprohodalo malo živinče

grančice nedozrela da podneseš

kestenje i njihovu samrtnu pesmu.

 

POMALO

 

Pomalo neveseli ljudi klone se

veleposednika reči i dugo traže

zvuk šestog samoglasnika ko

plač nerođenog deteta, pa se

često trgnu na fijuk vetra, samo

da prepoznaju još jedan zvuk biča

što goni reč „zima“ u reč „proleće“.

Onda, rado bi zaspali, ali san ne dolazi,

doba se udubi u dub te spirale što je

oblikuju tri žene različitih dobi,

(kazaljke su uvek nedorečene),

previše krugova udvoji svest,

i ona titra u svojoj kobi, žesti se

žeđu za hladnoćom koja čašom

približava telo vodi, dođe do grla

bacivši ga u tihu pesmu. Pa bude mir.

Pomalo neveseli ljudi na posao stižu

pre svih i umesto radnih planova čuju

kako lista šuma pod neboderom, a trava

poziva svetlost na kooperaciju i razmenu

resursa, u ekranu vide ikone, iz detinjstva,

kad hladnom podu ruke rastu stežući kolena

nekom dalekom metalnom pesmom

što zvecka i miriše na samu smrt.

Onda, često bi jauknuli, ali glas ne dolazi,

materin vrt zavrti se u zavrtanj što

okreće u srcu – zamrzne se prikaz,

(sećanja su precizni dželati)

piksel po piksel u njoj briše se biće

ko istinit iskaz svedoka, što ne ogovara

potrebnoj priči. Pa liči i ne liči taj damar

na ovo kretanje po ivici pločnika,

zagonetna ta jednočinka pokloni se

i u vrapcu nestane. Pa bude mir.

Pomalo neveseli ljudi smeše se,

komšinici nose kese do ulaza,

sa starim prijateljem srkuću kafu,

nehajno prazne novčanik („za čokolade“),

ispraćaju rođake i dočekuju poštare,

ko što se s duhovima opšti.

A onda, iz svega što jesmo, iz njih

prospe se neka žalostivna pesma

nepoznatih reči. Pa bude mir.

PODELITE OVAJ TEKST NA: