detalj slike: KRK Art dizajn

Porušena pesma

Ne možeš porušiti pesmu

Nije ona samo od slova sazdana

Nekakvih redova naslagana

U krug do krova i kupola

Njena je sveza čvršća od maltera

Stubovi joj neba armatura...

Ne možeš srušiti pesmu

Ona ima korenje i kada je izbrišeš

I kada joj temelj počupaš 

Ostaje onaj zametak s više

Što sa serafimom čeka...

Jer jednom ako je pesma zazvonila

Ma koliko prezireš taj zvon

Snivaćeš je dok joj pozlaćenoj

Ne pređeš u atar...

A u tom ataru, njenom

Nema tvoje, moje... ja il’ ti...

Ma kakva zemlja, metra tri

Nema tu više smrti

Tu samo ima rima,

Tu samo pesme svetle i ćute

Nikad rušene, nedirnute

Nikad lepše

Nikad milije

Nikad i nigde nenestale

Anaforom trojičnom stasale...

Neće ti pesma porušena suditi

Pesma ne sudi, ona samo postoji

Sude sami sebi ljudi, i neljudi

Koj’ namisle pesmu porušiti

Pokopati, Slovo izbrisati.

Ne može je niko potopiti.

Nit’ joj telu Glavu počupati.

Zidari je mogu odbaciti

Da k’o kamen bude mnogouga’n.

Mogu je sa zemlje izmeštati,

Zatrpati u zemlju crnicu

Da iznikne onomatopejom:

Zvonom zvoni zvonce u livadi,

Da zazori i u metafori 

Što se beli ko beli anđeo,

Utvrđena u alegoriji 

Gde se gnezde novi ptići njini,

Il su ptići il su heruvimi,

Da najave u metonimiji,

U simbolu krsta vaskrsloga.

To se gradi nova, gradacijom

Pesma lepša, od svih dosad znanih

I od znanih i pesam’ neznanih,

Vila gorska kano crkva bijela

Porušena jedna da tri niknu nove:

Antiteza pesmi porušenoj

Srušena se na nebo uzdiže:

Većma nijema najdalje se proču.

iz knjige "Pesma je došla po mene" Književni ESNAF 2021. - Beograd 

PODELITE OVAJ TEKST NA: