детаљ слике: КРК Арт дизајн

Порушена песма

Не можеш порушити песму

Није она само од слова саздана

Некаквих редова наслаганa

У круг до крова и купола

Њена је свеза чвршћа од малтера

Стубови јој неба арматурa...

Не можеш срушити песму

Она има корење и када је избришеш

И када јој темељ почупаш 

Остаје онај заметак с више

Што са серафимом чека...

Јер једном ако је песма зазвонила

Ма колико презиреш тај звон

Сниваћеш је док јој позлаћеној

Не пређеш у атар...

А у том атару, њеном

Нема твоје, моје... ја ил’ ти...

Ма каква земља, метра три

Нема ту више смрти

Ту само има рима,

Ту само песме светле и ћуте

Никад рушене, недирнуте

Никад лепше

Никад милије

Никад и нигде ненестале

Анафором тројичном стасале...

Неће ти песма порушена судити

Песма не суди, она само постоји

Суде сами себи људи, и нељуди

Кој’ намисле песму порушити

Покопати, Слово избрисати.

Не може је нико потопити.

Нит’ јој телу Главу почупати.

Зидари је могу одбацити

Да к’о камен буде многоуга’н.

Могу је са земље измештати,

Затрпати у земљу црницу

Да изникне ономатопејом:

Звоном звони звонце у ливади,

Да зазори и у метафори 

Што се бели ко бели анђео,

Утврђена у алегорији 

Где се гнезде нови птићи њини,

Ил су птићи ил су херувими,

Да најаве у метонимији,

У симболу крста васкрслога.

То се гради нова, градацијом

Песма лепша, од свих досад знаних

И од знаних и песам’ незнаних,

Вила горска кано црква бијела

Порушена једна да три никну нове:

Антитеза песми порушеној

Срушена се на небо уздиже:

Већма нијема најдаље се прочу.

из књиге "Песма је дошла по мене" Књижевни ЕСНАФ 2021. - Београд 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: