VERA JE JAČA
Biće teško
Teže nego što možeš
da zamisliš
Ali ne daj da te išta
obeshrabri
Vera je jaka
Nemoj odustati
I kada shvatiš
Da malo toga možeš
promeniti
Ne odriči se svoje
vizije i puta
Vera je jaka
Nemoj se predati
Patićeš
Mnogo više i jače od
nekih
Ali to će te uzdići
Vera je jaka
Nemoj posustati
Pokušaće da te
sputaju
I ti ćeš ih slediti
Ali budi mudriji
Vera je jaka
Tvoj put niko osim
tebe ne može
promeniti
Pregaziće te
Izgledaće kao da
nikada nećeš ustati
Ali ti se uspravi
Vera je jača
Samo nemoj odustati
ZAHVALNOST
Nisam od onih koji se
žale
Radije ćutim
Prevarim tako i sebe
Da sve je bolje nego
što jeste
I onda za tren oka
Sve i izgleda dobro
jako
Zahvalim se
Što uspevam da živim
baš ovako
***
Sanjala sam
kako isprobavam
dugačku bordo haljinu
i sandale sa tananim
kajšićima
Ogledam se i mislim
fali mi štikla
mada je u realnosti
skoro i ne nosim
Tako u snovima
odrastam
i polako menjam
devojačku kožu
***
Koreni su čudna stvar
i kad se ne vide, oni
su tu
Debeli i jaki čekaju
svoj dan
dopuštanja da
isplivaju
Kao kod starog
prelepog drveća
kom debeli koreni vire
iz zemlje
O njih se niko ne
saplete
jer ih primećuju sa
divljenjem
***
Prvi put u životu
susrela sam se sa
sobom
Malu sebe držim u
krilu
osmehujem se i
milujem joj kosu
Tinejdžerku grlim i
govorim joj
da ne brine što je
drugačija
Malo stariju sebe sam
izgrdila
zatim joj pružila ruku
Sve tri pomirile su se i
zapevale
Prvi put u životu
osetila sam da se
volim
VIŠNjA
Sećam se opalih
latica sa višnjinih
stabala
Noću
Kada su se ulice
belile, kao pod
prolećnim snegom
Kratko je trajalo i sada
je nejasno
Da li su se i kako
dogovorili svi ti ljudi
ili je to neko uradio
umesto njih
Kao deca, radovali
smo se tom
prolećnom snegu jer
je ukazivao da uskoro
stižu
Jeli smo te višnje dok
su još bile zelene
i verali se skrivajući se
visoko u krošnjama od
razjarenih komšija
Koji se sa setom
priseća
Ne prezrelih trešanja
niti belih latica
Već nestašnih dečijih
pogleda skrivenih u
krošnji
