ВЕРА ЈЕ ЈАЧА
Биће тешко
Теже него што можеш
да замислиш
Али не дај да те ишта
обесхрабри
Вера је јака
Немој одустати
И када схватиш
Да мало тога можеш
променити
Не одричи се своје
визије и пута
Вера је јака
Немој се предати
Патићеш
Много више и јаче од
неких
Али то ће те уздићи
Вера је јака
Немој посустати
Покушаће да те
спутају
И ти ћеш их следити
Али буди мудрији
Вера је јака
Твој пут нико осим
тебе не може
променити
Прегазиће те
Изгледаће као да
никада нећеш устати
Али ти се усправи
Вера је јача
Само немој одустати
ЗАХВАЛНОСТ
Нисам од оних који се
жале
Радије ћутим
Преварим тако и себе
Да све је боље него
што јесте
И онда за трен ока
Све и изгледа добро
јако
Захвалим се
Што успевам да живим
баш овако
***
Сањала сам
како испробавам
дугачку бордо хаљину
и сандале са тананим
кајшићима
Огледам се и мислим
фали ми штикла
мада је у реалности
скоро и не носим
Тако у сновима
одрастам
и полако мењам
девојачку кожу
***
Корени су чудна ствар
и кад се не виде, они
су ту
Дебели и јаки чекају
свој дан
допуштања да
испливају
Као код старог
прелепог дрвећа
ком дебели корени вире
из земље
О њих се нико не
саплете
јер их примећују са
дивљењем
***
Први пут у животу
сусрела сам се са
собом
Малу себе држим у
крилу
осмехујем се и
милујем јој косу
Тинејџерку грлим и
говорим јој
да не брине што је
другачија
Мало старију себе сам
изгрдила
затим јој пружила руку
Све три помириле су се и
запевале
Први пут у животу
осетила сам да се
волим
ВИШЊА
Сећам се опалих
латица са вишњиних
стабала
Ноћу
Када су се улице
белиле, као под
пролећним снегом
Кратко је трајало и сада
је нејасно
Да ли су се и како
договорили сви ти људи
или је то неко урадио
уместо њих
Као деца, радовали
смо се том
пролећном снегу јер
је указивао да ускоро
стижу
Јели смо те вишње док
су још биле зелене
и верали се скривајући се
високо у крошњама од
разјарених комшија
Који се са сетом
присећа
Не презрелих трешања
нити белих латица
Већ несташних дечијих
погледа скривених у
крошњи
