detalj slike: KRK Art dizajn

LEPTIRSKA LjUBAV U VASIONI -1)

PROZNI ROMAN

PREDGOVOR

Roman Leptirska ljubav u vasioni, futuristički izmišljena, je prelepa, opuštajuća priča o mladom paru, Danijelu i Danijeli, koji su se upoznali na Univerzitetu u Torontu, zaljubili se i venčali nakon diplomiranja. Kako su voleli da putuju obišli su sva kanadska veličanstvena mesta i opisali njihovu lepotu. Danijelu se posebno dopao kanadski sever, gde je stradao od napada polarnog medveda. Slučajno je Danijel bio umešan u spasavanje pljačke banke, što mu je donelo reputaciju heroja. Kasnije ga je ta ista pljačkaša grupa kidnapovala.

Kada su završili fakultet, oboje su se zaposlili u Nacionalnom istraživačkom savetu Kanade, na istraživačkim projektima. U saradnji sa Kanadskom svemirskom agencijom izabrani su kao idealan par za prvu ljudsku oplodnju u svemiru i kao takvi poslati na Međunarodnu svemirsku stanicu da urade eksperiment. Tu su se uspešno rodili njihovi blizanci Svemir i Venera, kao prve bebe Kanađana rođene u svemiru, dok je cela porodica postala poznata širom sveta.

Bebe „Vanzemaljci“ su rasle zdrave, progresivno se razvijale, kao srećna deca, a završile su i fakultete. Kao odrasli, Svemir i Venera su bili zaposleni u Kanadskoj svemirskoj agenciji, gde je Venera zamenila dr Anastasiju Kristofer, koja ju je porodila na ISS. Zabava koja je održana radi Venerinog zaposlenja bila je veoma prijatna.

Sva imena, osim Danielovog, su izmišljena. Sve sličnosti su slučajne i nenamerne.

Ovaj roman je posvećen Danijelu i svim mojim unucima.

U Otavi, februar 2017. Autor S.J.

POGLAVLjE 1

Bio je lep sunčan dan na otvorenom prostoru Univerziteta u Torontu, na lokaciji kampusa, tokom poslednjeg dana redovnih studentskih časova nastave. Studentski savez je održao proslavu u cilju planiranja društvenih i rekreativnih aktivnosti u cilju zabave i bezbednosti studenata, nastavnog osoblja i pozvanih gostiju.

Studentska proslava je bila u toku kada je Danijel čuo glasan povik „Danijela...a“. Prvo je pomislio da ga je neko zvao i pogledao je oko sebe. Video je devojku kako diže ruku i prišao joj je.

-Jesi li ti Danijela? Upita je Danijel!

-Da, jesam! Kratko je odgovorila.

-Ja sam Danijel, rekao je Danijel i ispružio ruku, da se predstavi.

Danijela je bila iznenađena, misleći da se šali. Oboje su se pogledali i nasmejali.

– Ne, istina je, dodade Danijel.

-Iskren sam, nastavio je Danijel, -Zovem se Danijel. Biću student četvrte godine hemijskog inženjerstva. Slučajno sam bio ovde sa nekim od mojih prijatelja, pa kada sam čuo da neko zove Danijela, pomislio sam da mene neko zove. Drago mi je što vas sada poznajem, imamo ista imena. Zanimljivo!

Danijela je pogledala Danijela, ali nije ništa rekla. Primetila je njegovu boju očiju i crte lica, ali je to zadržala u mislima. Danijel je takođe primetio da je Danijela bila veoma lepa devojka, lepo obučena, plavo-tirkiznih očiju i kose boje kestena. Imala je gotovo idealnu figuru i bila je nešto niža od njega. Nakon što su se predstavili, obećali su jedno drugom da će se ponovo sresti i razmenili mejlove.

Na putu kući Danijela je ispričala svojim drugaricama koga je je upoznala. Kod kuće Danijel je takođe spomenuo roditeljima da je upoznala devojku svoga imena, što ih je sve zbunilo. Njegova mama Una ga je potom zamolila da detaljnije ispriča ko je ona i odakle su joj roditelji.

-Zašto te to interesuje mama? pitao je Danijel.

-Čini mi se da njeno ime ima slovensko poreklo, iako je međunarodno. U svakom slučaju, ako se ponovo vidite, pitaj je.

Danijelovog starijeg brata više je zanimalo kako izgleda, nego odakle je. – Svi smo mi Kanađani, mama, bez obzira odakle smo, svi smo jednaki.

-Znam to, rekla je Una, ali me njeno ime zanima. Neobično je da se momak i devojka susreću sa istim imenom.

Dan-dva kasnije Danijel je pisao Danijeli i rekao joj šta je interesovalo njegovu mamu, a kada je to ona spomenula svojim roditeljima, zainteresovali su se i oni za Danijela. Očigledno Danijela nije znala ništa više o njemu, osim da je student istog univerziteta, Fakulteta hemijskog inženjerstva, i počinje četvrtu godinu.

Prošlo je neko vreme kada su se u prolazu sreli na glavnom ulazu njenog Biohemijskog fakulteta. Danijela je rekla Danijelu šta studira i ko su joj roditelji. Nisu ulazili u detalje, ali su se dogovorili da se sretnu sledećeg petka uveče.

Tog popodneva Danijela se spremala, šminkala se i birala zgodnu haljinu, kada je to primetila njena mama i pitala je kuda ide.

- Idem da upoznam Daniela, mama. Čini se da je prilično dobar mladić, tako da se ne trebaš plašiti.

- Ne plašim se, samo se interesujem, a ti znaš da mi moramo da znamo gde izlaziš, da ti slučajno nebi zatrebala pomoć. Ti znaš da mi do sada imamo puno poverenje u tebe. Idi i zabavljajte se dikle želiš. Ako treba da vas pokupimo kolima pozovite nas.

Danijel je došao ležerno obučen, i prošetali su ulicom u poznatom kraju, nedaleko od univerziteta.

Bilo je blizu devet sati i sunce je skoro zašlo. Ružičasti oblaci na zapadu bili su dobar znak za sledeći dan, a neke laste su letele. Kako se bližila noć saobraćaj je usporio i okolo je bilo manje buke. Danijel je uzeo Danijelu za ruku i otišli su u mali bistro. Lepe slike na zidovima ukrašavale su prostoriju restorana, gde su sedeli za stolom pored prozora. Stona lampa je osvetlila Danijelino lice, tako da je njen osmeh bio kao iz snova. Danijel je stalno gledao u njeno lice, delimično prekriveno kosom, a onda je počeo da govori o svom programu za četvrtu godinu fakulteta. Rekao joj je da će imati projektovanje hemijskih postrojenja i izbornu tehničku tezu, kao i hemijsku tehnologiju, energetske sisteme itd. Hteo je da pita Danijelu o njenoj biohemiji, ali je ona želela da promeni temu. Umesto toga, više je volela da priča o svojim prijateljima i o tome šta žele da igraju. Rekla je:

-Moram da pričam o svom fakultetu kod kuće sa roditeljima, jer oni to traže od mene, ali kada smo napolju, više bih želela da pričamo samo o lepim stvarima. – Slažem se, dodao je Danijel.

Kada je ispružila ruku da dohvati čašu soka, Danijel je stavio ruku na nju i ona ga je pogledala u oči. Razmenili su poglede i osmehe bez reči. Potom joj je Danijel ispričao o svom poslednjem putovanju u zapadnu Kanadu, sa roditeljima, koje je bilo veoma lepo i nezaboravno. Danijeli se ta tema mnogo više dopala i pričala je o njihovom putovanju na Mediteran i Egipat. Dok su provodili lepo veče, svoje prvo zajedničko veče, zaključili su da oboje vole putovanja i da bi mogli da planiraju nešto zajedno u budućnosti.

Danijela je rekla da neće kasniti, pa su krenuli kući oko jedanaest sati i zajedno otišli u metro. Danijel ju je otpratio do njene kuće, a zatim se vratio do stanice metroa, vozom do svog mesta. Bila je skoro ponoć kada je stigao, ali roditelji se nisu brinuli za njega pošto je bio odrastao i pažljiv dečak od dvadeset dve godine. Obadvoje su živeli u sigurnim zonama grada, ali bez obzira na to, znali su da se uvek mora biti obazriv.

Sledećeg dana Danijela je poslala Danijelu mejl u kome je izrazila da joj se dopada, a zatim je o tom sastanku ispričala roditeljima, rekla im je sve što je saznala o njemu. Kao odgovor, Danijel ju je zamolio da se ponovo sretnu i zajedno vide negde u Torontu za vikend. Rekao je:

-Reci mi šta bi bilo najbolje da vidiš, pa ćemo to uraditi.

U subotu, nedelju dana nakon prvog sastanka, sastali su se na uglu Blur & Jang Strit, i odatle otišli do SN Tauera. Držali su se za ruke i hodali polako. Dan je bio sunčan, ali ne previše vruć. Duvao je blagi povetarac, lepršajući Danijelinu kosu, dok je njen glas bio kao cvrkut ptica. Uživali su u šetnji, ne osećajući da vreme prolazi. Odlučili su da se popnu na vrh SN tornja, kupili karte i otišli gore. Pogled sa vrha bio je užasan, ali impresivan. Gledali su svuda okolo, 360 stepeni u naokolo, posmatrajući grad i jezero. Oboje su jedno drugome napomenuli da im je to prvi put da su na SN tornju. Dok je gledao preko jezera Ontario Danijel ju je zagrlio, a Danijela nije pružila nikakav otpor. Tada ju je prvi put i poljubio. To je Danijelu iznenadilo, ali sa velikim zadovoljstvom, a ona se okrenula, zagrlila ga i uzvratila mu poljubac. Njihov prvi poljubac dogodio se visoko na nebu, na mestu koje je bilo za pamćenje. Danijel joj je prvi predložio da izađu zajedno u grad, a ona je prihvatila. I tu je počelo.

Njih obadvoje su želeli da saznaju više o SN Tauer-u, kao i o gradu Torontu. Pregledajući zvanične dokumente, tokom nekoliko nedelja naučili su mnogo: Na obali jezera Ontario u najvećem kanadskom gradu nalazi se SN toranj, izgrađen 1976. godine, jedno od najpoznatijih kanadskih znamenitosti. Toranj je jedna od najviših građevina na svetu, visoka 553 metra. Na obrtnom tornju ima restoran, koji nudi finu hranu u za 360 posetilaca u isto vreme, oni mogu da uživaju u obroku dok gledaju na grad i jezero. Tu su i Vidikovac i Stakleni pod, koji nude prelep pogled na grad i širu okolinu. Njegova struktura je vidljiva skoro sa svih strana u gradu. Noću je toranj osvetljen različitim bojama.

Pored SN Tauera, nalazi se prelepi stadion Skaj Dome, kasnije nazvan Rodžers centar, sa pokretnim krovom, na kome igrači bezbola Blu Džejsa igraju svoje spektakularne utakmice za hiljade gledalaca. Nedaleko odatle je čuveni dvorac Kasa Loma, atraktivan i za posetioce. U centru grada, u ulici Blur, nalazi se arhitektonski atraktivan novi muzej, obrazovna tačka za decu i odrasle. Grad Toronto ima verovatno najlepšu zgradu Gradske kuće, koja je i žarište mnogih događanja. Toronto je grad koji se proteže oko 110 kilometara u dužinu i preko 60 u širinu, sa preko šest miliona stanovnika svih svetskih nacionalnosti. Toronto je u stvarnosti kosmopolitski grad. Čuveni univerzitet u Torontu klasifikovan je kao sedamnaesti u svetu, gde je prvi put otkriven insulin, plus drugi fakulteti kao što je Rajerson, dobro poznat po modnim studijama. Toronto ima sve što čovek može da nosi u sebi i otvoren je grad za sve.

Godine 1998. Toronto je formiran kao 'Megagrad', najveći grad u Kanadi i peti po veličini u Severnoj Americi. Pre nego što su se pojavili Evropljani, oblast Toronta je bila dom domorodačkih indijanskih plemena tokom 11.000 godina. Moguće je da je Toronto dobio ime po imenu Mohavk za sveto drvo, koje su istorijski koristila plemena prvih naroda. Posle Drugog svetskog rata grad je odahnuo. Hiljade evropskih imigranata stiglo je u grad, dajući gradu priliv novih jezika, običaja i hrane. Zgrada kontroverzne Gradske kuće, izgrađena 1965. godine, zaista je dala Torontu podsticaj modernosti. Iako nije nacionalna prestonica, Toronto je glavni grad provincije Ontarija i verovatno najpoznatiji grad u Kanadi, velikim delom zbog Međunarodnog filmskog festivala u Torontu i njegove popularnosti kao pozorišne destinacije. Toronto je grad sa bogatom baštinom. Atrakcije i znamenitosti Toronta se protežu od modernih do istorijskih i kulturnih do komercijalnih.

Toronto ima više od 8000 restorana. Ulica Jang u Torontu nekada se smatrala najdužom ulicom na svetu. Toronto ima najveći podzemni pešački sistem ‘’Staza’’ u Severnoj Americi. Povezuje 1200 prodavnica i restorana. To je najveći podzemni trotoar na svetu. Toronto se smatra jednim od najmultikulturalnijih gradova na svetu. Trg Nejtan Filips je nazvan po gradonačelniku Toronta od 1955-1962. Gradska kuća Toronta nalazi se na tom trgu. Trg se koristi za koncerte, umetničke izložbe, zimski festival svetla, pa čak i demonstracije. Toronto se nalazi na severozapadnoj obali jezera Ontario i ima preko 1600 parkova i oko 10 miliona stabala. Preko 21 milion ljudi poseti Toronto na godišnjem nivou. Toronto je jedan od najvećih kulturnih centara u Severnoj Americi.

Kada su se Danijela i Danijel sreli po drugi put, prilikom posete Kasa Lomi, razmenjivali su informacije o gradu u kome su oboje rođeni i bili su ponosni na to. Danijel je rekao Danijeli:

- Voleo bih da proputujem ceo svet, ali prvo moram da vidim Kanadu, našu zemlju i mnoga moguća druga mesta. Razmišljam da putujem kroz Kanadu čim završim fakultet, a ti ćeš još studirati. Kada i ti završiš sa svojim studijama, moći ćeš mi se pridružiti ako želiš.

Danijela ga je pogledala i dodala:

-Bilo bi mi drago da ti se pridružim ako me prihvataš, i ona se osmehnula.

Na njen komentar Danijel ju je čvrsto zagrlio. – Ti si moja simpatična devojka, rekao je i dodao: – Volim te, toliko te volim, pošto si takva kakva jesi. Čuvši te reči, Danijela ga je zagrlila i poljubila.

Vrativši se iz Kasa Loma Danijel je ponovo otpratio Danijelu do njene kuće. Bilo je kasno popodne, i dosta vruće kada su stigli. Danijelini roditelji slučajno su sedeli u dvorištu ispod trešnje. Okrenuli su se kada je Danijela otvorila ulazna vrata, a kada je Danijelina majka videla Danijela pozvala ih je oboje da dođu. Danijel nije imao priliku da ne prihvati. Prilazeći im, sa blagim naklonom i punim poštovanjem pozdravio ih je, Danijel je pružio ruku, prvo mami, a potom ocu, govoreći im kako se zove. Danijelina mama Erika zagrlila je Danijela, a njen otac Denis se rukovao sa njim. Ponudili su Danijelu da sedne i Erika je pitala:

- Daniele, šta bi hteo da popiješ? Drago nam je da te vidimo. Danijela nam je već rekla nešto o tebi. Saznali smo da ćeš uskoro završiti fakultet. Da li si već napravio planove za zapošljavanje ili šta drugo?

Danijel nije imao precizan plan za svoju budućnost, pa je umesto toga samo rekao da bi prvo želeo da malo putuje i da se odmori. Danijela je sedela pored njega i razmišljala o Danijelovim planovima putovanja, on je trenutno bio izložen takvim pitanjima. Osećao se kao da je na pregledu.

Sledećeg dana Danijel je trenirao tenis u teniskom klubu Hauard Park, kada je preko telefona dobio poruku od Danijele da joj je žao što je možda bila pod neočekivanim pritiskom roditelja. Kada je završio trening poslao joj je poruku:

– Ne brini, sve je bilo u redu. Očekivao sam da ću jednog dana morati da upoznam tvoje roditelje. Ako to pomenete, pozdravite ih i nazvaću vas kasnije. Volim te! Ćao!

POGLAVLjE 2

Bio je četvrtak sredina juna, oko pet popodne, Daniel je sedeo u dvorištu i sunčao se kada mu je zazvonio telefon. Danijela je zvala i pitala ga da li bi želeo da im se pridruži u poseti Nijagarinim vodopadima. Tada ju je Danijel upitao:

-Kada će to biti?

-U subotu!

-Ko će još ići sa nama?

-Samo moji roditelji, ti i ja!

-OK, potvrdi Daniel. Tada je Danijela rekla da će doći po njega kod njegove kuće. Na to je Danijel dodao:

– Nemoj da dolazite! Treniraću tenis u vašem kraju, tako da ću biti ispred glavnog ulaza teniskog kluba Hauard Park u 10.15. Nalazi se na Parksajd Drajveu, tako da će me tvoj otac lako pronaći. Stajaću na ulici ispred kluba.

U određeno vreme, Danijela je stigala sa porodicom, Danijela i njena mama Erika su sedele na zadnjem sedištu, a ustupile su Danijelu prednje sedište. Kada su ušli na QEW autoput, prema Nijagarinim vodopadima, Erika je pitala Danijela o njegovom teniskom treningu, kako je bilo, kada je počeo da trenira i kako mu se taj sport sviđa?

-Pa, rekao je Danijel, ja sam to počeo sa pet godina.

Moji baba i deda su bili ljubitelji tenisa i najviše su me oni nagovarali da

treniram tenis.

- Zašto je to?

-Kako to da su te baba i deda nagovarali a ne roditelji?

-Moji baka i deda su poreklom iz Jugoslavije, a u njihovom svetu najbolji teniser je bio Novak Đoković. Mnogo su ga voleli, a zvali su i mene Đoković, po njemu. Eto, tako je to počelo. Mogu reći da nisam obraćao puno pažnje na to, kako bi trebalo, ali bar radim nešto za vežbanje, a upoznao sam i neke dobre prijatelje.

Kada je Erika čula da su Danijelovi baba i deda iz Jugoslavije, pitala ga je o njihovom poreklu. Danijel nije mnogo znao, ali se ipak setio da je njegov deda doktorirao u Kanadi, a zatim su emigrirali u Kanadu, gde mu je rođena majka. Njegov deda je objavio nekoliko knjiga na oba jezika, a baka je volela da slika. Za svog oca, Danijel je spomenuo samo da je njegov otac bio poreklom iz Engleske.

-Dakle, ti Danijele imaš pomešanu krv, englesku i srpsku, rekla je Erika. Denis je samo slušao i vozio. Saobraćaj je bio prilično gust i morao je da bude strpljiv i oprezan.

- Znam da mi je krvna grupa A i osećam se Kanađaninom.

Dodao je i da se iz pisanja svog dede seća da krvne grupe ‘’A’’ potiču iz Evrope, prvo sa područja Urala. Erika i Denis to nisu znali. Zatim je Erika nastavila da govori o njihovom poreklu.

-Ja sam poreklom Poljakinja. Moj deda je emigrirao u Kanadu, a moji roditelji su rođeni ovde. Moj otac je bio pola Nemac, a pola Poljak. Tako sam dobila ime Erika, koje je više nemačko nego poljsko. Denisovo poreklo je skandinavsko, iz Švedske. Dakle, krv naše ćerke je pomešana (Poljska, Nemačka i Švedska). Ali uglavnom je i ona Kanađanka. Sada smo svi Kanađani, živimo prilično dobro i zadovoljni smo ovde, kao što vidiš, imamo sve što nam treba.

Danijela je sve vreme ćutala, kao i njen otac. Glavni govornik je bila Erika. Želela je da sazna što više o Danijelu. On joj se veoma dopao, njegov izgled, a najviše njegovi maniri i narav.

Pejzaž je bio veoma lep dok su se približavali Nijagarinim vodopadima. Jezero Ontario je bilo sa njihove leve strane. Njegova plava voda sa blagim talasima i nekoliko jahti na njoj izgledala je impresivno. Vinogradi su svuda okolo sa obe strane autoputa.

Na kanadskoj strani Nijagarinih vodopada, na njihovoj levoj strani bila je bista Nikole Tesle. Kada ih je Danijel pitao da li znaju ko je Nikola Tesla, odgovorili su da su za njega čuli mnogo puta, ali da nikada nisu čitali njegovu biografiju. Nakon što je to čuo, Danijel im je pričao o mnogim Teslinim otkrićima, ističući važnije da je Tesla bio poznati srpski pronalazač. Danielova priča je veoma impresionirala Denisa. Erika i Danijela su zadovoljno slušale Danijelovu priču. Teslin spomenik je podignut na Nijagari, zato što je Tesla ukrotio Nijagaru, kako je obećao da će učiniti dok je još bio dečak.

Dan je bio prelep kada su stigli u posetu čuvenim Nijagarinim vodopadima. Prvo su posetili Nijagarine vodopade, gde su plovili brodom „Maid of d’ Mist“, koji je prvo otplovio na američku stranu, a zatim ispod vodopada „Potkovica“. Svi putnici su bili ogrnuti u kabanice jer su kapi vode padale sa vodopada kao kiša. Nakon toga Danijela i Danijel su vozili "Nebeski točak", visok 56 metara gde je Danijela bila užasno uplašena, ali ju je Danijel ohrabrio rečima:

- Draga, ne boj se, tu sam ja.

Drugog dana posetili su „Marinlend“ sa bezbroj atrakcija uglavnom za decu. Tu su: pešačka avantura, Tivoli točak, kitovi ubice, Roller koaster, Nebeski galamdžija (ili kako ga već zovu), i medvedi, jeleni i još mnogo toga. Danijel i Danijela su prvo uživali u vožnji na Roller koasteru, ali kada su se vratili oboje su bili bledi i govorili:

-O moj Bože, ovo je strašno zastrašujuće. Bila sam tako uplašena. Nikad to više neću učiniti. Srbi imaju izreku: „Učinio sam to tri puta odjednom, prvi, poslednji i nikad više“, rekao je Danijel.

Kasnije, dok je obilazila druge atrakcije, Danijela je rekla da bi želela da proba i Skaj Skrimer. Roditelji su joj dozvolili, iako Danijel nije želeo. Sedela je sa još nekim devojkama u istoj kabini i to ih je podiglo. Dok su padali svi su vrištali. Kada je izašla rekla je kao što je rekao i Danijel:

-To je to, i nikad više!

Njeni roditelji su bili uplašeni, ali nisu hteli da joj zabrane da to pokuša.

Porodica Jensen sa svojim gostom Danijelom Edvardsom provela je dva lepa dana u okolini Nijagarinih vodopada i mladi su se zabavljali.

Na povratku Danijela i Danijel su sedeli na zadnjem sedištu, pre nego što je njena mama ušla u auto. Denis je vozio ujednačenim tempom, dok se Erika povremeno pretvarala da popravlja ogledalo dok je gledala u mlade. Oni su to primetili i nasmešili se, skrivajući lica, držeći se za ruke. Denis je želeo da poseti jednu vinariju, pa je skrenuo na sporedni put i ušli su na parking vinarije koju je planirao. U vinariji su svi testirali nekoliko različitih vina i kupili kutiju od 12 flaša. U oblasti Nijagarinih vodopada nalazi se tridesetak vinarija koje proizvode vina svetskog kvaliteta. Dok su se vozili prema Torontu, mladi su šaputali, jer nisu hteli da čuju Danijelini roditelji njihove tajne.

Stigavši u Toronto, Denis je prvo odvezao Danijela do njegove kuće na Pacifik aveniji. Danijelov otac Majkl Edvards izašao je ispred kuće i pozvao Jansenovu porodicu unutra. Denis mu je odgovorio:

-Hvala vam zaista, ovog puta nemamo mnogo vremena, ali ćemo se dogovoriti i uskoro ćemo vas posetiti. Lepo smo se proveli, Danijel je fin, obrazovan mladić, uživali smo, vidimo se uskoro. Hvala vam još jednom ,i otišli su.

Danijel je objasnio gde su sve bili i šta su radili, posebno o Roller koasteru na kojem su se on i Danijela vozili i koliko je to bilo užasno. Dodao je: ‘’Nikada to više neću učiniti’’.

Nastaviće se...

PODELITE OVAJ TEKST NA: