HIMNA SAVRŠENOG DRUŠTVA
Kroz ekran spoznajem svijet
nikad razvijeniji
ćutim i zatvaram oči
na anomalije,
to zbog lične sreće
poštujući popularnu psihologiju
i ostali treš
Tu se, pak, uzvišeni
aktivizam ne završava
moram i savršeno društvo
otvoreno da uzveličam
a posredno i sebe
bezgrešnog
Kad vidim nepravdu
i anomaliju
zatvorim oči
objavim novu fotografiju
na Instagramu
A kad mi neko ispriča
kako je sve dehumanizovano
samo kažem
promijenimo temu,
daj nešto vedrije
pa se vratim ekranu
iluziji kojoj slijepo vjerujem
SLOBODA
Sloboda je stalno šaptala iz prikrajka
Da izađemo iz svojih čaura
Da kažemo nešto hrabro
Nešto što neslobodni ne žele da čuju
Sloboda, tako je dugo bila zazidana
Uspavana, prekrajana
Prognana sa gradskih ulica i trgova
Suzavcima i šok bombama
I kad se činilo da je sasvim nestala
Tražili smo je u krtogu, golim rukama
Snaga se mnogo i mogo mučila
Slobodu smo, najzad, iščupali iz kamena
BILO BI DOBRO SVE PRESPAVATI
Danas sam ispravio
pet krivih drina
danas sam 15 puta
izbrojao do 10
danas sam čuo
provjerenu vijesti
„Peti Smit ulazi u
crnogorsku izbornu trku“
Gledao sam i vodu
kako se sliva niz
magistralu
uzanim dijelom između
ceste i trotoara
pa sam se zapitao
da li tako teče
i moj život
Pomislio sam, a šta
ako je stvarnost san
a želje rukavci tog sna
bilo bi dobro,
bilo bi dobro sve
prespavati
ili se samo probuditi
tamo gdje se stalo
