ХИМНА САВРШЕНОГ ДРУШТВА
Кроз екран спознајем свијет
никад развијенији
ћутим и затварам очи
на аномалије,
то због личне среће
поштујући популарну психологију
и остали треш
Ту се, пак, узвишени
активизам не завршава
морам и савршено друштво
отворено да узвеличам
а посредно и себе
безгрешног
Кад видим неправду
и аномалију
затворим очи
објавим нову фотографију
на Инстаграму
А кад ми неко исприча
како је све дехуманизовано
само кажем
промијенимо тему,
дај нешто ведрије
па се вратим екрану
илузији којој слијепо вјерујем
СЛОБОДА
Слобода је стално шаптала из прикрајка
Да изађемо из својих чаура
Да кажемо нешто храбро
Нешто што неслободни не желе да чују
Слобода, тако је дуго била зазидана
Успавана, прекрајана
Прогнана са градских улица и тргова
Сузавцима и шок бомбама
И кад се чинило да је сасвим нестала
Тражили смо је у кртогу, голим рукама
Снага се много и мого мучила
Слободу смо, најзад, ишчупали из камена
БИЛО БИ ДОБРО СВЕ ПРЕСПАВАТИ
Данас сам исправио
пет кривих дрина
данас сам 15 пута
избројао до 10
данас сам чуо
провјерену вијести
„Пети Смит улази у
црногорску изборну трку“
Гледао сам и воду
како се слива низ
магистралу
узаним дијелом између
цесте и тротоара
па сам се запитао
да ли тако тече
и мој живот
Помислио сам, а шта
ако је стварност сан
а жеље рукавци тог сна
било би добро,
било би добро све
преспавати
или се само пробудити
тамо гдје се стало
