SAVREMENA ENCIKLOPEDIJA NAŠE BAŠTINE
(Dr Mladen Mirić - Srpska baština, Kultura imanje)
Gordana Jež Lazić
„Srpska baština“ dr Mladena Mirića predstavlja svojevrsnu enciklopediju istorijskih, geografskih, kulturoloških (od umetnosti do pop kulture) i naučnih podataka o Srbiji i srpskom narodu. Zanimljivo je da ova knjiga, koja je nastajala gotovo pola veka, svojom formom predstavlja pravi ozbiljan iskorak u budućnost, ne samo sa književnog, nego i sa didaktičkog stanovišta. Enciklopedijska saznanja u ovoj knjizi malog obima potpuno su prijemčiva čoveku modernog doba, kojem vreme nameće potrebu za instant informisanošću. Koncizno, jezgrovito, sadržajno, ova knjiga decidno iznosi gotovo sve temeljne podatke, sva polazišta i smernice krucijalnih saznanja o srpskoj baštini. Istovremeno, ona ostavlja prostora za dopunu istih, precizno navodeći godine i vekove dosadašnjih naučnih otkrića (npr.str. 47, poglavlje Oporeklu srpskog jezika i ćirilskog pisma, u kojem podaci datiraju od 9.veka).
Sa stanovišta modernog doba interesantna je i kompoziciona struktura dela određena brojem sedam (7 delova knjige, u svakom po 7 poglavlja, sa po 7 pasusa, od po 7 rečenica, od kojih svaka ima 7 činjenica). To kompoziciju čini razigranom, animira čitaoca i vodi ga sa jednog nivoa saznanja na drugi, te dobijamo neku vrstu tekstualne paralele sa video-igricom, još jednim oblikom, u kojem bi ova knjiga mogla vremenom da se pojavi.
Za pasioniranog čitaoca srpska baština iz pera dr Mladena Mirića već u startu ima iskonski utemeljeno biblijsko značenje. Gospodu je bilo potrebno sedam dana da stvori svet, na kraju čoveka – biće saznanja. U čvrstu strukturu broja sedam dr Mladen Mirić je uzidao zadužbinu svome rodu, zaveštavajući nam samo jedno – opstanak. Opstanak u znanju i reči kojim ćemo dostojanstveno izaći pred svet. U strukturalnoj formuli broja sedam mistično je zatvoren krug postojanja jednog naroda u nenarušivu harmoniju do savršenstva perfekcionistički raspoređenih detalja. To, svakako, ostavlja utisak mogućnosti širenja kruga, ali nikako njegovog prekidanja ili preobličenja, ne zato što smo nebeski mi, nego poredak postanja i bivstvovanja.
Ova knjiga trebalo bi da postane poželjan deo svakog ozbiljnog bibliotečkog fonda. Nema u njoj ničeg spornog, autor taksativno navodi činjenice, kako istorijske, tako i iskustvene, ne tako davno osvedočene i proživljene. Upravo zbog nama svojstvene potrebe da zaboravimo, bilo bi zanimljivo videti reakcije na prevedenu „Srpsku baštinu“. Ova mala riznica znanja, koja je na jednom mestu sabrala sve što bi jedan stranac, turista, gost mogao i hteo da čuje o nama, i te kako bi bila interesantno štivo. Možda interesantnije nego mnogima od nas, sklonim podrazumevanju, olakom odbacivanju i površnom potcenjivanju bitka sopstvenog identiteta.
Konačno, „Srpska baština“ dr Mladena Mirića nije štivo koje ćemo ubrojati u sopstveni fond pročitanih knjiga. Ona se poseduje i iščitava iznova i iznova, kada i od kojeg poglavlja poželimo. A njena vrednost srazmerna je vremenskoj distanci sa koje će se sagledavati trenutak njenog nastanka i upravo vreme je, čini se, jedino kompetentno da donese sud o ovoj knjizi.