детаљ слике: КРК Арт дизајн

 САВРЕМЕНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА НАШЕ БАШТИНЕ

(Др Младен Мирић - Српска баштина, Култура имање)

 Гордана Јеж Лазић

„Српска баштина“ др Младена Мирића представља својеврсну енциклопедију историјских, географских, културолошких (од уметности до поп културе) и научних података о Србији и српском народу. Занимљиво је да ова књига, која је настајала готово пола века, својом формом представља прави озбиљан искорак у будућност, не само са књижевног, него и са дидактичког становишта. Енциклопедијска сазнања у овој књизи малог обима потпуно су пријемчива човеку модерног доба, којем време намеће потребу за инстант информисаношћу. Концизно, језгровито, садржајно, ова књига децидно износи готово све темељне податке, сва полазишта и смернице круцијалних сазнања о српској баштини. Истовремено, она оставља простора за допуну истих, прецизно наводећи године и векове досадашњих научних открића (нпр.стр. 47, поглавље Опореклу српског језика и ћирилског писма, у којем подаци датирају од 9.века).

Са становишта модерног доба интересантна је и композициона структура дела одређена бројем седам (7 делова књиге, у сваком по 7 поглавља, са по 7 пасуса, од по 7 реченица, од којих свака има 7 чињеница). То композицију чини разиграном, анимира читаоца и води га са једног нивоа сазнања на други, те добијамо неку врсту текстуалне паралеле са видео-игрицом, још једним обликом, у којем би ова књига могла временом да се појави.

За пасионираног читаоца српска баштина из пера др Младена Мирића већ у старту има исконски утемељено библијско значење. Господу је било потребно седам дана да створи свет, на крају човека – биће сазнања. У чврсту структуру броја седам  др Младен Мирић је узидао задужбину своме роду, завештавајући нам само једно – опстанак. Опстанак у знању и речи којим ћемо достојанствено изаћи пред свет. У структуралној формули броја седам мистично је затворен круг  постојања једног народа у ненарушиву хармонију до савршенства перфекционистички распоређених детаља. То, свакако, оставља утисак могућности ширења круга, али никако његовог прекидања или преобличења, не зато што смо небески ми, него поредак постања и бивствовања.

Ова књига требало би да постане пожељан део сваког озбиљног библиотечког фонда. Нема у њој ничег спорног, аутор таксативно наводи чињенице, како историјске, тако и искуствене, не тако давно осведочене и проживљене. Управо због нама својствене потребе да заборавимо, било би занимљиво видети реакције на преведену „Српску баштину“. Ова мала ризница знања, која је на једном месту сабрала све што би један странац, туриста, гост могао и хтео да чује о нама, и те како би била интересантно штиво. Можда интересантније него многима од нас, склоним подразумевању, олаком одбацивању и површном потцењивању битка сопственог идентитета.

Коначно, „Српска баштина“ др Младена Мирића  није штиво које ћемо убројати у сопствени фонд прочитаних књига. Она се поседује и ишчитава изнова и изнова, када и од којег поглавља пожелимо. А њена вредност сразмерна је временској дистанци са које ће се сагледавати тренутак њеног настанка и управо време је, чини се, једино компетентно да донесе суд о овој књизи.

 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: