 | Zorica Živanović | |
| |
detalj slike: by Zorica Živanović
APATIJA
Muka mi je ...
Žari me utroba prazninom dana, nemanjem.
Zamagljene oči vape za malo boja.
Pod ovim tmurnim nebom
Bljutava je i bezukusna i hrana.
Usahlo srce još se miče
Ali su usne neme ...
Zanemele od zime, bez daha.
Muka iz duše mogla bi da prokulja
Kroz vrisak od ovoliko gladi,
Od ovolikog straha.
NEMOĆ
Splela sam se u bršljan,
Omotao mi se oko tela
I kaplje otrov po mojoj nemoći .
Likuje .
Zgrčeno telo ispijeno leži na drumu .
Nema mi spasa ni pomoći .
Odavno mi bršljan niče u srcu, umu,
Korenja jakog,
Oporim se beznađem jačao ,
Pipke svoje pružao duž kičme
I isušivao svaki izvor slobode.
Danak u tami vragu plaćao .
Tako nas orobe otrovi u našoj duši rođeni.
Misli o suncu i bojama.
Ljubav je svetu celom nada .
Iščupaj sumnju i veruj jako,
Tako jedino otrov strada.
Art by Zorica Živanović
