Plač mlade Serbije

I

Progledati želim

božestvenim okom

Videti

Najbolje cvetove, prve stare

Nit iko misli, nit iko mari

Svak će da davi:

Ratluk, pjanluk –

Zastave podzemlja, smeće i prostakluk

– Zašto pseta na vukove viču?

Vidim u letu slobodan pad.

I šta sad, i šta sad?

II

Brat na brata vazda bije

Dve su glave, tri mišljenija

O Ima li preumljenija?!

Mrzost opustošenja

Pogubismo usmerenja

Dajte preumljenja!

Majke nam riču

Dok veštice kliču:

Nema preumljenja!

III

Naša mati svagda pati. Zemlja

umire od gladi, nebo budi

preumljenja

Gore imajmo srca!

Šta je tajna besmrtnika?

Kamo car Nemanje blago?

Volimo li ikoga?!

Na početku beše ideal!

IV

Naslednici sveta plama

Bombirani, zombirani

Odoše od svoga hrama

Blago ocu, koj` se nada!

Što bi vrlina bez ljubavi?

Što sveci da Boga nije?

Kamo li Srbi bez pokajanije!?

U Obiliću vaskrs spava

Nevolja udostojava mi grudi

Istina me održala!

Smisao progovara:

Srb pravi svagda pati

Umoran, ukrstruiran

Želi dati

Svetinje svetima!

V

Duga je noć, al` je zorca svj`etla

Ima nade, al` nema čovjeka

Propjevajmo prozu!

Ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvih i obasjaće te Hristos!

Iz logora skorašnjega

Usred muka i jauka

Kir Vukašin podučava:

Samo ti, sinko, radi svoj poso

Vostani Serbije!

PODELITE OVAJ TEKST NA: