Плач младе Сербије

I

Прогледати желим

божественим оком

Видети

Најбоље цветове, прве старе

Нит ико мисли, нит ико мари

Свак ће да дави:

Ратлук, пјанлук –

Заставе подземља, смеће и простаклук

– Зашто псета на вукове вичу?

Видим у лету слободан пад.

И шта сад, и шта сад?

II

Брат на брата вазда бије

Две су главе, три мишљенија

О Има ли преумљенија?!

Мрзост опустошења

Погубисмо усмерења

Дајте преумљења!

Мајке нам ричу

Док вештице кличу:

Нема преумљења!

III

Наша мати свагда пати. Земља

умире од глади, небо буди

преумљења

Горе имајмо срца!

Шта је тајна бесмртника?

Камо цар Немање благо?

Волимо ли икога?!

На почетку беше идеал!

IV

Наследници света плама

Бомбирани, зомбирани

Одоше од свога храма

Благо оцу, кој` се нада!

Што би врлина без љубави?

Што свеци да Бога није?

Камо ли Срби без покајаније!?

У Обилићу васкрс спава

Невоља удостојава ми груди

Истина ме одржала!

Смисао проговара:

Срб прави свагда пати

Уморан, укрструиран

Жели дати

Светиње светима!

V

Дуга је ноћ, ал` је зорца свј`етла

Има наде, ал` нема човјека

Пропјевајмо прозу!

Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос!

Из логора скорашњега

Усред мука и јаука

Кир Вукашин подучава:

Само ти, синко, ради свој посо

Востани Сербије!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: