SAMO TREBA DA OĆEŠ
Ne veruj na onija koji ti odgovore da se ne može, od koje god da si ji pital. Sve se može, da ti Baba-Grozda rekne, i svude se mož stigne. I nema ga tija čovek na ovija ubav svetak koji ti misli dobro, ako ti reknedrukče.
A i kad čuješ toj: ''neće možeš", "ne može se", "n-umeješ", "neje toj za tebe", "nema da bude", toj može samo da znači da tija ništa ne znaje eli da te l'že. Pa ga zatoj i nemoj poslušaš.
Ako ne znaje, oprosti mu, i njega ga je Gospod kaznil kad ne vidi, ako mu je dal oči. L'že li te... pa mu oprosti. Da je čovek, on te ne bi lagal.
Pa upri sas svu snagu koju imaš, budi pobolj jošte dvaput, triput, četiri putke ako trebe. I će stigneš tam kude si u tvoj misal zapisal. Ako si ga zapisal jasno i ako znaš kvo oćeš, kude oćeš i zašto b'š toj i b'š tam oćeš.
Po prav put d-ideš, toj će te jedino Baba-Grozda moli. I kad se penjaš i kad slaziš, danikugane nagaziš eli da ga muneš sas lakat, kam li kalku da mu podmetneš. Zbori pravo, i kad te pituju i kad te ne pituju.
I gledaj da tinikomu, kad mu trebe pokažeš po koji put d-ide, ne rekneš da se toj ne može. Kako tebe što su kazuvali, sram da ji bude.
Kad se samo setim kvo sam sve ja umejala i mogla, činimiske na Mesec sam se mogla popenjam, al sam mislela da tija koji vikaju ''ne možeš ti toj'' nešto znaju. Kad posle vido da ništa ne znaju i da ja ovakva u zubi mogu da ji nosim, već je bilo kasno. Onaj misal moa mora da mi je iz glavu izbledela, izvetrela, slušajeći onija koji samo toj i znaju: ''ne može se''.
A nikad nesu ni proverili, ni oni da li mož, a još pomanje – da li mogu ja.
Za kvo ce vaneš u nevolju
Nema ga tija čovek na ovija beli svet kuj je mogal eli može sam. Bez nekuga eli bez nekvo, da se privati za njeg kad stane odnekude da duva, da ga zanosi na jednu str'nu pa na drugu, od jednu muku do drugu nevolju.
Nek bude toj i drvo, i matika, i plemnja i dom, i čovek i želja, i misal i reč... i san neka je, samo da je nekvo za kvo ce uvaneš kad ti se god pričini da nemaš snagu, kad te zaboli duša eli te izdade korak pa ti se pričini da ne mož više krokneš nijemput.
I nemoj mi tuj priplakuješ kako ti je asli tebe život težak i kako te samo tebe Bog neje pogledal kada je blagoslov na ljudi delil.Kuj je tel da ga Bog pogleda, moral je se vane za toj... nešto. Za onuj želju, san, misal, matiku... Eli za čoveka da se vane, neje Bog vračarica pa da nagađa kvo bi ti b'š tel.
A i, kad imaš toj nekvo za kvo ce vaneš, polovin rabotu si sam posvršil. Pa je i Gospodu polasno da ti otvori putevi, da ti razgrne oblaci eli da ti priš'pne na koju str'nu da se obrneš. Promku da ti najde, da se protneš natam kude si nameril da stigneš.
Izedem ti takvoga čoveka koji nema tuj matiku za koju ce vane kad ga muka natisne, nego stane da kuka, da se bije u glavu eli mu je za sve što neje mogal i tejal, neki drugi kabat.
