САМО ТРЕБА ДА ОЋЕШ
Не веруј на онија који ти одговоре да се не може, од које год да си ји питал. Све се може, да ти Баба-Грозда рекне, и свуде се мож стигне. И нема га тија човек на овија убав светак који ти мисли добро, ако ти рекнедрукче.
А и кад чујеш тој: ''неће можеш", "не може се", "н-умејеш", "неје тој за тебе", "нема да буде", тој може само да значи да тија ништа не знаје ели да те л'же. Па га затој и немој послушаш.
Ако не знаје, опрости му, и њега га је Господ казнил кад не види, ако му је дал очи. Л'же ли те... па му опрости. Да је човек, он те не би лагал.
Па упри сас сву снагу коју имаш, буди побољ јоште двапут, трипут, четири путке ако требе. И ће стигнеш там куде си у твој мисал записал. Ако си га записал јасно и ако знаш кво оћеш, куде оћеш и зашто б'ш тој и б'ш там оћеш.
По прав пут д-идеш, тој ће те једино Баба-Грозда моли. И кад се пењаш и кад слазиш, даникугане нагазиш ели да га мунеш сас лакат, кам ли калку да му подметнеш. Збори право, и кад те питују и кад те не питују.
И гледај да тиникому, кад му требе покажеш по који пут д-иде, не рекнеш да се тој не може. Kако тебе што су казували, срам да ји буде.
Кад се само сетим кво сам све ја умејала и могла, чинимиске на Месец сам се могла попењам, ал сам мислела да тија који викају ''не можеш ти тој'' нешто знају. Kад после видо да ништа не знају и да ја оваква у зуби могу да ји носим, већ је било касно. Онај мисал моа мора да ми је из главу избледела, изветрела, слушајећи онија који само тој и знају: ''не може се''.
А никад несу ни проверили, ни они да ли мож, а још помање – да ли могу ја.
За кво це ванеш у невољу
Нема га тија човек на овија бели свет куј је могал ели може сам. Без некуга ели без некво, да се привати за њег кад стане однекуде да дува, да га заноси на једну стр'ну па на другу, од једну муку до другу невољу.
Нек буде тој и дрво, и матика, и племња и дом, и човек и жеља, и мисал и реч... и сан нека је, само да је некво за кво це уванеш кад ти се год причини да немаш снагу, кад те заболи душа ели те издаде корак па ти се причини да не мож више крокнеш нијемпут.
И немој ми туј приплакујеш како ти je асли тебе живот тежак и како те само тебе Бог неје погледал када је благослов на људи делил.Kуј је тел да га Бог погледа, морал је се ване за тој... нешто. За онуј жељу, сан, мисал, матику... Ели за човека да се ване, неје Бог врачарица па да нагађа кво би ти б'ш тел.
А и, кад имаш тој некво за кво це ванеш, половин работу си сам посвршил. Па је и Господу поласно да ти отвори путеви, да ти разгрне облаци ели да ти приш'пне на коју стр'ну да се обрнеш. Промку да ти најде, да се протнеш натам куде си намерил да стигнеш.
Изедем ти таквога човека који нема туј матику за коју це ване кад га мука натисне, него стане да кука, да се бије у главу ели му је за све што неје могал и тејал, неки други кабат.
