|
|
| Dajana Petrović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
REBUS
Njene boje suše se u srcimaRazlivenim po purpurnom listu
Ispresano drvo reče kako zalud Nije posečeno ni ono ni njegov praotac
Rodiću se ponovo čim raspremim Umirem u iščekivanju reda
Sada je vreme prikupljanja za Emotivne nestašice
Kad njene ruke negde drugde Budu pravile kreativni nered...
U rerni rum i cimet sjedinjuju se S ražanim brašnom i čokoladom
Na sudove lenjo kaplje topla vodaUmesto mene slavina je popustila
Pod pritiskom S dve ruke tri posla započinjem
Završim u slovima olakoPogledom preko ovog brda preletim
Vratim se minut pred postavljen stoPokušavam rešiti sve dok ne dođeš
Daj, ne pitaj me šta sam radila...Upravo sam sela da se setim otkud ja u ovoj sobi
Mirišu kolači Došao si
Upoznaj moj novi zavežljaj slovaOva pesma je i tvoja kći
ŠEĆER
A on kaže da mi je Jelica poslalaSlatko od smokvi i kompot od trešanja
I da ide čim dođeVozi sina na trening, valjda toliko znam
Uzdišem, bila sam za kafu...Doneo je zavese
I rešenje rebusaZaboravila sam opet šećer
Kolači su zdraviMora da smo i mi
Kuća miriše na vanilu,Iako prvi april je, ne šali se
Vatra se ugasila, Toplo je od rerne...
I kiša je gotova da padneU moje krilo i moje sećanje na nas.
Ugledah svoje noge odvojene od tlaStružući misli s poda.
Da imam psa...Vodili bismo se u šetnju.
ŽRTVENIK
Još samo kazaljka Neumorna kao noć u mom prstuIma snage da izdrži popevku
Pesma moja slaže se uz novu zavesuSpušta se do srca uz gastalBoli ko tri čira i ne leči
Zvezde gasnu milijardu godinaSpokojno i bez zavijanjaSpava pas na lancu
A čovek lep pun jada jeI traži posebne rečiDok prinosi se na žrtvenik
Ovoga puta želim drugačijeZavrti me svečano i pusti...Nikad nisam imala svoju tačku
Tri su balerine i jednaSjajna glumicaUmrle u meni, bio je mart
Možda napišem petu knjiguUzalud... proleće jeMožda dobijem celo srce za nju
Zaspali su pesnici s bujnimMetaforama Uronio si svete u poprsje istorečja
Moj šum ima vrednostKoliko nepovratno danasU nepostojećem sutra
Zatvori oči, Budi umetnik Primeni se u mom jeziku
Obriši prstima trostruku boruS mog vrata, Treba mi lice... Euridike
Dekolte umesto slovaKo još osim kazaljke ima snageDa izdrži popevku
Neumorna noć u malom prstuI jedva dva čoveka stoje uz pesnika Da čuju i kad ćuti
|