детаљ слике: КРК Арт дизајн

РЕБУС

Њене боје суше се у срцима

Разливеним по пурпурном листу

Испресано дрво рече како залуд

Није посечено ни оно ни његов праотац

Родићу се поново чим распремим

Умирем у ишчекивању реда

Сада је време прикупљања за

Емотивне несташице

Кад њене руке негде другде

Буду правиле креативни неред...

У рерни рум и цимет сједињују се 

С ражаним брашном и чоколадом

На судове лењо капље топла вода

Уместо мене славина је попустила

Под притиском

С две руке три посла започињем

Завршим у словима олако

Погледом преко овог брда прелетим

Вратим се минут пред постављен сто

Покушавам решити све док не дођеш

Дај, не питај ме шта сам радила...

Управо сам села да се сетим откуд ја у овој соби

Миришу колачи

Дошао си

Упознај мој нови завежљај слова

Ова песма је и твоја кћи

ШЕЋЕР

А он каже да ми је Јелица послала

Слатко од смокви и компот од трешања

И да иде чим дође

Вози сина на тренинг, ваљда толико знам

Уздишем, била сам за кафу...

Донео је завесе

И решење ребуса

Заборавила сам опет шећер

Колачи су здрави

Мора да смо и ми

Кућа мирише на ванилу,

Иако први април је, не шали се

Ватра се угасила,

Топло је од рерне...

И киша је готова да падне

У моје крило и моје сећање на нас.

Угледах своје ноге одвојене од тла

Стружући мисли с пода.

Да имам пса...

Водили бисмо се у шетњу.

ЖРТВЕНИК

Још само казаљка

Неуморна као ноћ у мом прсту

Има снаге да издржи попевку

Песма моја слаже се уз нову завесу

Спушта се до срца уз гастал

Боли ко три чира и не лечи

Звезде гасну милијарду година

Спокојно и без завијања

Спава пас на ланцу

А човек леп пун јада је

И тражи посебне речи

Док приноси се на жртвеник

Овога пута желим другачије

Заврти ме свечано и пусти...

Никад нисам имала своју тачку

Три су балерине и једна

Сјајна глумица

Умрле у мени, биo је март

Можда напишем пету књигу

Узалуд... пролеће је

Можда добијем цело срце за њу

Заспали су песници с бујним

Метафорама

Уронио си свете у попрсје исторечја

Мој шум има вредност

Колико неповратно данас

У непостојећем сутра

Затвори очи,

Буди уметник

Примени се у мом језику

Обриши прстима троструку бору

С мог врата,

Треба ми лице... Еуридике

Деколте уместо слова

Ко још осим казаљке има снаге

Да издржи попевку

Неуморна ноћ у малом прсту

И једва два човека стоје уз песника

Да чују и кад ћути

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: