detalj slike: KRK Art dizajn

BEZUSLOVNA LjUBAV

U životu svakog čoveka postoje faze kad napreduje, kad je srećan i kad gubi i biva nesrećan. No, kad je čovek srećan retko misli na one koji su nesrećni, a kad je on nesrećan često misli baš na one što im sreća cveta. Ali, svako neminovno iskusi i jedno i drugo. I veliki i mali,  i uspešni i neuspešni  i poznati i anonimni. Takvo je i iskustvo velikog hirurga i profesora kojem su se mnoge generacije s razlogom divile.

Na Medicinskom fakultetu je bio strah i trepet. Veliki poznavalac struke. Cenjen i rado slušan. Nije bio politički angažovan i bez toga uživao je veliki ugled. Kao ozbiljnom hirurgu i profesoru pripao mu je i lep stan. Već je imao suprugu i dva sina. Sve je bilo kako treba. Putovanja,  predavanja, porodični život.

 Ali, pojavila se ona. Živa vatra, čila , nasmejana, u punom cvatu mladosti koja je vrcala iz nje. Nadasve inteligentna.

Prvo je počeo nekako naglašeno da se pred svima šali sa njom na predavanjima i ne primećujući, ali su svi to naravno zapazili.

Prihvatila je. To mu je dan činilo lepšim. I samo  njeno prisustvo  ga je ispunjavalo nekim  mirom i poletom.

Počeo je još više da se priprema za nastavu da bi je impresionirao. Dok bi tokom predavanja po navici gledao u oči sve studente kako bi i dublje komunicirao sa njima  sve češće je hvatao sebe kako se na kraju obraća jedino njoj. Ona je upijala svaku njegovu reč. Volela je njegove predmete, rado i mudro diskutovala i pisala izvanredne seminarske radove. Ni sam ne zna kako, tek shvatio je da stalno misli na nju a činilo  mu se da je i sa njom slično.

Sve češće je dolazila na konsultacije i ljubav je zgrabila oboje. Opasna, strasna ljubav pomešana sy uzvišenom duhovnošću. Prvo su bili oprezni i krili su to od svih.

Ona je završavala studije i on joj je predložio da ostane kod njega kao njegov asistent. Za kratko vreme je magistrirala, pisala naučne radove i briljirala svuda nošena tom ljubavlju koja ju je prosvetljavala.

Njegov brak je trpeo. Godine su prolazile. Nije se moglo kriti ono što je postao njegov novi život. Odlučio je na kraju  da ode i sve ostavi supruzi i deci.

Uskoro je započeo da živi sa Jadrankom. Radili su skupa na njenom doktoratu i njena  karijera je rapidno napredovala. Njene sposobnosti su bile nesporne, ali joj je Profesor davao priliku da stigne brže i dalje od ostalih. Njihovoj sreći nije bilo kraja. Putovali su i nastupali zajedno. I tako celu deceniju.

On je takođe napredovao. Postao je dekan  Medicinskog fakulteta i fakultet mu je opet dao veliki komforni stan.

Ponovo je sve bilo krasno u njihovim životima. Još kad mu je Jadranka saopštila  da je u blagoslovenom stanju, njegovoj sreći nije bilo kraja.

Radili su punom parom. I uskoro je na svet stigla Anastasija. Tata je već ima šezdeset i neku godinu, mama  trideset i neku.

 Sreća je rasla zajedno sa detetom. Ili se njemu samo tako činilo. Tek Jadranka je sve češće putovala a on ostajao sa detetom. Sve češće je  izbegavala nežnosti a on je sve više bio usamljen. Sumnje su počele da ga opsedaju. Budući trezven, počinjao je da shvata da je predugo bio srećan i da to ne  može  uvek biti tako... I kako narod kaže, muž poslednji sazna, tako je i on na kraju bio suočen sa istinom. Njegova mlada žena voli, takođe, mladog kolegu. Znao je i da ona ima pravo na mladost, život.

Dete je već bilo poodraslo dovoljno da je mogao otići. Opet je sve ostavio njima. Ponovo samački život na koji nije bio navikao. Posao mu je bio jedino utočište... Prošlo je neko vreme a patnja njegove kćeri zbog razvoda, postala je ozbiljan problem. Njegova mezimica nije mogla bez tate i tražila  je  da se on vrati.

Majka je, ipak, želela da udovolji detetu. Napravljen je kompromis. Onako skromnih zahteva, Hirurg je  pristao na malu dečju sobu a devojčica je prešla u maminu spavaću, nekad njihovu sobu. Ubacio je radni sto i ležaj i,  naravno , police za knjige. Ali, bio je blizu svoje toliko voljene kćeri. I nje, tek toliko da  oseti kako je onima koji budu ostavljeni. Da vidi kako je onima koji  žive svoj život kao što je i on svojevremeno učinio ne baveći se mnogo onim što je ostalo iza njega.

Ona je, kao i svi mladi, živela svoj život i bila dovoljno uviđavna  da ipak nikog ne dovodi u stan. A on je često bio tužan zbog toga što joj je i na takav način stao na put. On, koji je dugo krčio sve prepreke  pred njom... Jer,  naravno, tako rade oni koji  bezuslovno vole.

PODELITE OVAJ TEKST NA: