О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


БЕЗУСЛОВНА ЉУБАВ

Милица Јефтимијевић Лилић
детаљ слике: КРК Арт дизајн



БЕЗУСЛОВНА ЉУБАВ



У животу сваког човека постоје фазе кад напредује, кад је срећан и кад губи и бива несрећан. Но, кад је човек срећан ретко мисли на оне који су несрећни, а кад је он несрећан често мисли баш на оне што им срећа цвета. Али, свако неминовно искуси и једно и друго. И велики и мали,  и успешни и неуспешни  и познати и анонимни. Такво је и искуство великог хирурга и професора којем су се многе генерације с разлогом дивиле.

На Медицинском факултету је био страх и трепет. Велики познавалац струке. Цењен и радо слушан. Није био политички ангажован и без тога уживао је велики углед. Као озбиљном хирургу и професору припао му је и леп стан. Већ је имао супругу и два сина. Све је било како треба. Путовања,  предавања, породични живот.

 Али, појавила се она. Жива ватра, чила , насмејана, у пуном цвату младости која је врцала из ње. Надасве интелигентна.

Прво је почео некако наглашено да се пред свима шали са њом на предавањима и не примећујући, али су сви то наравно запазили.

Прихватила је. То му је дан чинило лепшим. И само  њено присуство  га је испуњавало неким  миром и полетом.

Почео је још више да се припрема за наставу да би је импресионирао. Док би током предавања по навици гледао у очи све студенте како би и дубље комуницирао са њима  све чешће је хватао себе како се на крају обраћа једино њој. Она је упијала сваку његову реч. Волела је његове предмете, радо и мудро дискутовала и писала изванредне семинарске радове. Ни сам не зна како, тек схватио је да стално мисли на њу а чинило  му се да је и са њом слично.

Све чешће је долазила на консултације и љубав је зграбила обоје. Опасна, страсна љубав помешана сy узвишеном духовношћу. Прво су били опрезни и крили су то од свих.

Она је завршавала студије и он јој је предложио да остане код њега као његов асистент. За кратко време је магистрирала, писала научне радове и бриљирала свуда ношена том љубављу која ју је просветљавала.

Његов брак је трпео. Године су пролазиле. Није се могло крити оно што је постао његов нови живот. Одлучио је на крају  да оде и све остави супрузи и деци.

Ускоро је започео да живи са Јадранком. Радили су скупа на њеном докторату и њена  каријера је рапидно напредовала. Њене способности су биле неспорне, али јој је Професор давао прилику да стигне брже и даље од осталих. Њиховој срећи није било краја. Путовали су и наступали заједно. И тако целу деценију.

Он је такође напредовао. Постао је декан  Медицинског факултета и факултет му је опет дао велики комфорни стан.

Поново је све било красно у њиховим животима. Још кад му је Јадранка саопштила  да је у благословеном стању, његовој срећи није било краја.

Радили су пуном паром. И ускоро је на свет стигла Анастасија. Тата је већ има шездесет и неку годину, мама  тридесет и неку.

 Срећа је расла заједно са дететом. Или се њему само тако чинило. Тек Јадранка је све чешће путовала а он остајао са дететом. Све чешће је  избегавала нежности а он је све више био усамљен. Сумње су почеле да га опседају. Будући трезвен, почињао је да схвата да је предуго био срећан и да то не  може  увек бити тако... И како народ каже, муж последњи сазна, тако је и он на крају био суочен са истином. Његова млада жена воли, такође, младог колегу. Знао је и да она има право на младост, живот.

Дете је већ било поодрасло довољно да је могао отићи. Опет је све оставио њима. Поново самачки живот на који није био навикао. Посао му је био једино уточиште... Прошло је неко време а патња његове кћери због развода, постала је озбиљан проблем. Његова мезимица није могла без тате и тражила  је  да се он врати.

Мајка је, ипак, желела да удовољи детету. Направљен је компромис. Онако скромних захтева, Хирург је  пристао на малу дечју собу а девојчица је прешла у мамину спаваћу, некад њихову собу. Убацио је радни сто и лежај и,  наравно , полице за књиге. Али, био је близу своје толико вољене кћери. И ње, тек толико да  осети како је онима који буду остављени. Да види како је онима који  живе свој живот као што је и он својевремено учинио не бавећи се много оним што је остало иза њега.

Она је, као и сви млади, живела свој живот и била довољно увиђавна  да ипак никог не доводи у стан. А он је често био тужан због тога што јој је и на такав начин стао на пут. Он, који је дуго крчио све препреке  пред њом... Јер,  нарaвно, тако раде они који  безусловно воле.





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"