детаљ слике: КРК Арт дизајн

БЕЗУСЛОВНА ЉУБАВ

У животу сваког човека постоје фазе кад напредује, кад је срећан и кад губи и бива несрећан. Но, кад је човек срећан ретко мисли на оне који су несрећни, а кад је он несрећан често мисли баш на оне што им срећа цвета. Али, свако неминовно искуси и једно и друго. И велики и мали,  и успешни и неуспешни  и познати и анонимни. Такво је и искуство великог хирурга и професора којем су се многе генерације с разлогом дивиле.

На Медицинском факултету је био страх и трепет. Велики познавалац струке. Цењен и радо слушан. Није био политички ангажован и без тога уживао је велики углед. Као озбиљном хирургу и професору припао му је и леп стан. Већ је имао супругу и два сина. Све је било како треба. Путовања,  предавања, породични живот.

 Али, појавила се она. Жива ватра, чила , насмејана, у пуном цвату младости која је врцала из ње. Надасве интелигентна.

Прво је почео некако наглашено да се пред свима шали са њом на предавањима и не примећујући, али су сви то наравно запазили.

Прихватила је. То му је дан чинило лепшим. И само  њено присуство  га је испуњавало неким  миром и полетом.

Почео је још више да се припрема за наставу да би је импресионирао. Док би током предавања по навици гледао у очи све студенте како би и дубље комуницирао са њима  све чешће је хватао себе како се на крају обраћа једино њој. Она је упијала сваку његову реч. Волела је његове предмете, радо и мудро дискутовала и писала изванредне семинарске радове. Ни сам не зна како, тек схватио је да стално мисли на њу а чинило  му се да је и са њом слично.

Све чешће је долазила на консултације и љубав је зграбила обоје. Опасна, страсна љубав помешана сy узвишеном духовношћу. Прво су били опрезни и крили су то од свих.

Она је завршавала студије и он јој је предложио да остане код њега као његов асистент. За кратко време је магистрирала, писала научне радове и бриљирала свуда ношена том љубављу која ју је просветљавала.

Његов брак је трпео. Године су пролазиле. Није се могло крити оно што је постао његов нови живот. Одлучио је на крају  да оде и све остави супрузи и деци.

Ускоро је започео да живи са Јадранком. Радили су скупа на њеном докторату и њена  каријера је рапидно напредовала. Њене способности су биле неспорне, али јој је Професор давао прилику да стигне брже и даље од осталих. Њиховој срећи није било краја. Путовали су и наступали заједно. И тако целу деценију.

Он је такође напредовао. Постао је декан  Медицинског факултета и факултет му је опет дао велики комфорни стан.

Поново је све било красно у њиховим животима. Још кад му је Јадранка саопштила  да је у благословеном стању, његовој срећи није било краја.

Радили су пуном паром. И ускоро је на свет стигла Анастасија. Тата је већ има шездесет и неку годину, мама  тридесет и неку.

 Срећа је расла заједно са дететом. Или се њему само тако чинило. Тек Јадранка је све чешће путовала а он остајао са дететом. Све чешће је  избегавала нежности а он је све више био усамљен. Сумње су почеле да га опседају. Будући трезвен, почињао је да схвата да је предуго био срећан и да то не  може  увек бити тако... И како народ каже, муж последњи сазна, тако је и он на крају био суочен са истином. Његова млада жена воли, такође, младог колегу. Знао је и да она има право на младост, живот.

Дете је већ било поодрасло довољно да је могао отићи. Опет је све оставио њима. Поново самачки живот на који није био навикао. Посао му је био једино уточиште... Прошло је неко време а патња његове кћери због развода, постала је озбиљан проблем. Његова мезимица није могла без тате и тражила  је  да се он врати.

Мајка је, ипак, желела да удовољи детету. Направљен је компромис. Онако скромних захтева, Хирург је  пристао на малу дечју собу а девојчица је прешла у мамину спаваћу, некад њихову собу. Убацио је радни сто и лежај и,  наравно , полице за књиге. Али, био је близу своје толико вољене кћери. И ње, тек толико да  осети како је онима који буду остављени. Да види како је онима који  живе свој живот као што је и он својевремено учинио не бавећи се много оним што је остало иза њега.

Она је, као и сви млади, живела свој живот и била довољно увиђавна  да ипак никог не доводи у стан. А он је често био тужан због тога што јој је и на такав начин стао на пут. Он, који је дуго крчио све препреке  пред њом... Јер,  нарaвно, тако раде они који  безусловно воле.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: