SVETLOST MIRIŠE NA SMILjE         

(ČAROBNI JEDRENjAK, MAJE CVETKOVIĆ SOTIROV)

Gordana Jež Lazić     

Znate one ustaljene početke bajki bio jednom jedan...? E, ova romansirana bajka počinje rečima: „Bio sam očaran...“. Počinje čarolijom čuđenja, zapitanosti i vizualizirane mašte dečaka iz ličkog sela Smiljane, sina pravoslavnog sveštenika Milutina i izumiteljski nadarene majke Georgine. Nikola Tesla nije fantastični junak, ali ga u svom savremenom putovanju kroz vreme Maja Cvetković Sotirov oživljava kao hologram. Pri tom nas filmski plastično i, od prvog do poslednjeg poglavlja, dinamično provodi kroz glavne koordinate naučnikovog životnog puta, od Smiljana, preko Pariza, Njujorka, Čikaga. S jedne strane vrlo zahvalna za ekranizaciju, ova bajka je istovremeno izolovana iz sveprisutnog modernog naučno-fantastičnog okvira i tim je njena autentičnost snažnija. Maja ne koketira sa generacijama virtualnog sveta, ali vešto  koristi neke od tehničkih civilizacijskih pogodnosti da bi svoje fiktivne likove uvela u realni i realne u fantastični prostorno-vremenski okvir. Ono što ovoj bajci daje ne samo lični pečat, nego i elemente inovativnosti jeste autorski omaž dostignućima čovečanstva kroz vekove i njihovo ponovno oživljavanje. Tako Majini junaci na put kroz vreme ne kreću Anđelininom vilinskom letelicom, Šklopocijom, nego maketom Kolumbovog jedrenjaka Santa Marija, a sama autorka u napomeni podseća na simboliku ulaska „u  nešto novo i nepoznato“, Kolumba, Tesle, konačno i junaka ove bajke.

Uz avanturistički duh Žila Verna i Danijela Defoa, Majin „Čarobni jedrenjak“ obiluje i vrlo interesantnim istorijskim i naučnim, ali i podacima opšteg znanja. Pri tom je kroz didaktički sloj dela brižljivo filtrirana količina podataka, a naročito se vodilo računa o prezentaciji recipijentu. Tako je gvozdeni stator, koji se putem zavojnica napaja dvofaznom naizmeničnom strujom, predstavljen kao „vangla, priključena u struju“. Naročito je interesantno objašnjen Edisonov pokušaj osujećenja Teslinog plana. Edison je upoređen sa dečakom koji nije spreman da uništi svoje klikere od blata zarad novih klikera od stakla, koje donosi drugi dečak (Tesla), iako ovi prvi znače samo ličnu, a drugi sveopštu dobit. Osim toga, Maja koristi još jedan intrigantan narativno-edukativni metod, spomene podatak, kao i sama u nedoumici, tek da zagolica radoznalost i navede čitaoca da se ovom temom podrobnije pozabavi („Kako beše onaj zakon, Njutn...“).

Premda između dva sveta, arhaične čarolije i moderne fantastike, svet „Čarobnog jedrenjaka“ često se spotiče o sopstvenu nesavršenost. Anđelina je brzopleta i sklona greškama u izgovaranju čarolija, do te mere da u Pariz stignu pet godina kasnije, a to shvate tek pošto su udarili u vrh Ajfelovog tornja. No, upravo „smotana“ Anđelina uspeva da „negde između jezičkih programa, matrica i čipova ugura u robovilana – dušu“. A Viloid potom izgovara jednu od najlepših pouka ove knjige: „O, pa potrebno je vreme da pronađemo svoje mesto. A dok ga pronađemo, pogrešimo mnogo puta“.

I upravo duša u ovoj savremenoj srpskoj bajci postaje čarobni ključ u svevremenskoj borbi dobra i zla. Ako zla vila, Gromlina, napada putem „transformatora koji prenosi osećaj razočaranog detinjstva... koji kada se useli u ljude poljulja sve ideje i želje, uništi snove, učini ljude nezainteresovanim i uništi ih“, onda će Tesla i pokraden preživeti na prekookeanskom brodu, jer „kad nešto želimo, život nam daje posebnu snagu“. Razmišljajući o Gromlini, Luka kaže: „Opasno je biti bez srca, a imati moćan um. Takvima je ceo svet kriv“. Negde pred kraj „Čarobnog jedrenjaka“ Anđelina zaključuje: „Ipak se zli snovi ne ostvaruju lako! Uvek postoji neko ko čuva ono što drugi otima i ruši“. Dečak iz Smiljana ostvario je svoj san, u detinjstvu „očaran opisom Nijagarinih vodopada“, trideset godina kasnije na „vodi koja grmi“ ostvario je svoje ideje i „divio se nedokučivoj tajni uma“.

„Čarobni jedrenjak“ objavljen je 2021. Na samom početku bajke, hologram Nikole Tesle obraća se dečaku: „Luka, svet je u opasnosti“. Negde pri kraju čuvar-vila reći će Luki: „Sigurna sam da se i od najvećih neprijatelja mogu napraviti saradnici, samo ako je cilj na istom putu“. Dečak iz sela koje je dobilo ime po biljci blagorodnog mirisa i  dejstva ostavio nam je svetlost, a Majin „Čarobni jedrenjak“ na putu te svetlosti ostavlja pregršt blagorodnih pouka.

Vaš put do knjige je da kliknete na sliku!

PODELITE OVAJ TEKST NA: