О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


СВЕТЛОСТ МИРИШЕ НА СМИЉЕ

Гордана Јеж Лазић

   

 

            СВЕТЛОСТ МИРИШЕ НА СМИЉЕ         

(ЧАРОБНИ ЈЕДРЕЊАК, МАЈЕ ЦВЕТКОВИЋ СОТИРОВ)



Гордана Јеж Лазић     

Знате оне устаљене почетке бајки био једном један...? Е, ова романсирана бајка почиње речима: „Био сам очаран...“. Почиње чаролијом чуђења, запитаности и визуализиране маште дечака из личког села Смиљане, сина православног свештеника Милутина и изумитељски надарене мајке Георгине. Никола Тесла није фантастични јунак, али га у свом савременом путовању кроз време Маја Цветковић Сотиров оживљава као холограм. При том нас филмски пластично и, од првог до последњег поглавља, динамично проводи кроз главне координате научниковог животног пута, од Смиљана, преко Париза, Њујорка, Чикага. С једне стране врло захвална за екранизацију, ова бајка је истовремено изолована из свеприсутног модерног научно-фантастичног оквира и тим је њена аутентичност снажнија. Маја не кокетира са генерацијама виртуалног света, али вешто  користи неке од техничких цивилизацијских погодности да би своје фиктивне ликове увела у реални и реалне у фантастични просторно-временски оквир. Оно што овој бајци даје не само лични печат, него и елементе иновативности јесте ауторски омаж достигнућима човечанства кроз векове и њихово поновно оживљавање. Тако Мајини јунаци на пут кроз време не крећу Анђелинином вилинском летелицом, Шклопоцијом, него макетом Колумбовог једрењака Санта Марија, а сама ауторка у напомени подсећа на симболику уласка „у  нешто ново и непознато“, Колумба, Тесле, коначно и јунака ове бајке.

Уз авантуристички дух Жила Верна и Данијела Дефоа, Мајин „Чаробни једрењак“ обилује и врло интересантним историјским и научним, али и подацима општег знања. При том је кроз дидактички слој дела брижљиво филтрирана количина података, а нарочито се водило рачуна о презентацији реципијенту. Тако је гвоздени статор, који се путем завојница напаја двофазном наизменичном струјом, представљен као „вангла, прикључена у струју“. Нарочито је интересантно објашњен Едисонов покушај осујећења Теслиног плана. Едисон је упоређен са дечаком који није спреман да уништи своје кликере од блата зарад нових кликера од стакла, које доноси други дечак (Тесла), иако ови први значе само личну, а други свеопшту добит. Осим тога, Маја користи још један интригантан наративно-едукативни метод, спомене податак, као и сама у недоумици, тек да заголица радозналост и наведе читаоца да се овом темом подробније позабави („Како беше онај закон, Њутн...“).

Премда између два света, архаичне чаролије и модерне фантастике, свет „Чаробног једрењака“ често се спотиче о сопствену несавршеност. Анђелина је брзоплета и склона грешкама у изговарању чаролија, до те мере да у Париз стигну пет година касније, а то схвате тек пошто су ударили у врх Ајфеловог торња. Но, управо „смотана“ Анђелина успева да „негде између језичких програма, матрица и чипова угура у робовилана – душу“. А Вилоид потом изговара једну од најлепших поука ове књиге: „О, па потребно је време да пронађемо своје место. А док га пронађемо, погрешимо много пута“.

И управо душа у овој савременој српској бајци постаје чаробни кључ у свевременској борби добра и зла. Ако зла вила, Громлина, напада путем „трансформатора који преноси осећај разочараног детињства... који када се усели у људе пољуља све идеје и жеље, уништи снове, учини људе незаинтересованим и уништи их“, онда ће Тесла и покраден преживети на прекоокеанском броду, јер „кад нешто желимо, живот нам даје посебну снагу“. Размишљајући о Громлини, Лука каже: „Опасно је бити без срца, а имати моћан ум. Таквима је цео свет крив“. Негде пред крај „Чаробног једрењака“ Анђелина закључује: „Ипак се зли снови не остварују лако! Увек постоји неко ко чува оно што други отима и руши“. Дечак из Смиљана остварио је свој сан, у детињству „очаран описом Нијагариних водопада“, тридесет година касније на „води која грми“ остварио је своје идеје и „дивио се недокучивој тајни ума“.

„Чаробни једрењак“ објављен је 2021. На самом почетку бајке, холограм Николе Тесле обраћа се дечаку: „Лука, свет је у опасности“. Негде при крају чувар-вила рећи ће Луки: „Сигурна сам да се и од највећих непријатеља могу направити сарадници, само ако је циљ на истом путу“. Дечак из села које је добило име по биљци благородног мириса и  дејства оставио нам је светлост, а Мајин „Чаробни једрењак“ на путу те светлости оставља прегршт благородних поука.


Ваш пут до књиге је да кликнете на слику!




 


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"