|
|
| Гордана Јеж Лазић | |
| |
СВЕТЛОСТ МИРИШЕ НА СМИЉЕ
(ЧАРОБНИ ЈЕДРЕЊАК, МАЈЕ ЦВЕТКОВИЋ СОТИРОВ)
Гордана Јеж Лазић
Знате оне устаљене почетке бајки био једном један...? Е, ова романсирана бајка почиње речима: „Био сам очаран...“. Почиње чаролијом чуђења, запитаности и визуализиране маште дечака из личког села Смиљане, сина православног свештеника Милутина и изумитељски надарене мајке Георгине. Никола Тесла није фантастични јунак, али га у свом савременом путовању кроз време Маја Цветковић Сотиров оживљава као холограм. При том нас филмски пластично и, од првог до последњег поглавља, динамично проводи кроз главне координате научниковог животног пута, од Смиљана, преко Париза, Њујорка, Чикага. С једне стране врло захвална за екранизацију, ова бајка је истовремено изолована из свеприсутног модерног научно-фантастичног оквира и тим је њена аутентичност снажнија. Маја не кокетира са генерацијама виртуалног света, али вешто користи неке од техничких цивилизацијских погодности да би своје фиктивне ликове увела у реални и реалне у фантастични просторно-временски оквир. Оно што овој бајци даје не само лични печат, него и елементе иновативности јесте ауторски омаж достигнућима човечанства кроз векове и њихово поновно оживљавање. Тако Мајини јунаци на пут кроз време не крећу Анђелинином вилинском летелицом, Шклопоцијом, него макетом Колумбовог једрењака Санта Марија, а сама ауторка у напомени подсећа на симболику уласка „у нешто ново и непознато“, Колумба, Тесле, коначно и јунака ове бајке.
Уз авантуристички дух Жила Верна и Данијела Дефоа, Мајин „Чаробни једрењак“ обилује и врло интересантним историјским и научним, али и подацима општег знања. При том је кроз дидактички слој дела брижљиво филтрирана количина података, а нарочито се водило рачуна о презентацији реципијенту. Тако је гвоздени статор, који се путем завојница напаја двофазном наизменичном струјом, представљен као „вангла, прикључена у струју“. Нарочито је интересантно објашњен Едисонов покушај осујећења Теслиног плана. Едисон је упоређен са дечаком који није спреман да уништи своје кликере од блата зарад нових кликера од стакла, које доноси други дечак (Тесла), иако ови први значе само личну, а други свеопшту добит. Осим тога, Маја користи још један интригантан наративно-едукативни метод, спомене податак, као и сама у недоумици, тек да заголица радозналост и наведе читаоца да се овом темом подробније позабави („Како беше онај закон, Њутн...“).
Премда између два света, архаичне чаролије и модерне фантастике, свет „Чаробног једрењака“ често се спотиче о сопствену несавршеност. Анђелина је брзоплета и склона грешкама у изговарању чаролија, до те мере да у Париз стигну пет година касније, а то схвате тек пошто су ударили у врх Ајфеловог торња. Но, управо „смотана“ Анђелина успева да „негде између језичких програма, матрица и чипова угура у робовилана – душу“. А Вилоид потом изговара једну од најлепших поука ове књиге: „О, па потребно је време да пронађемо своје место. А док га пронађемо, погрешимо много пута“.
И управо душа у овој савременој српској бајци постаје чаробни кључ у свевременској борби добра и зла. Ако зла вила, Громлина, напада путем „трансформатора који преноси осећај разочараног детињства... који када се усели у људе пољуља све идеје и жеље, уништи снове, учини људе незаинтересованим и уништи их“, онда ће Тесла и покраден преживети на прекоокеанском броду, јер „кад нешто желимо, живот нам даје посебну снагу“. Размишљајући о Громлини, Лука каже: „Опасно је бити без срца, а имати моћан ум. Таквима је цео свет крив“. Негде пред крај „Чаробног једрењака“ Анђелина закључује: „Ипак се зли снови не остварују лако! Увек постоји неко ко чува оно што други отима и руши“. Дечак из Смиљана остварио је свој сан, у детињству „очаран описом Нијагариних водопада“, тридесет година касније на „води која грми“ остварио је своје идеје и „дивио се недокучивој тајни ума“.
„Чаробни једрењак“ објављен је 2021. На самом почетку бајке, холограм Николе Тесле обраћа се дечаку: „Лука, свет је у опасности“. Негде при крају чувар-вила рећи ће Луки: „Сигурна сам да се и од највећих непријатеља могу направити сарадници, само ако је циљ на истом путу“. Дечак из села које је добило име по биљци благородног мириса и дејства оставио нам је светлост, а Мајин „Чаробни једрењак“ на путу те светлости оставља прегршт благородних поука.
Ваш пут до књиге је да кликнете на слику!
|