BOJE
Ja u boji
mogu da se zaljubim.
Pa se sav zajapurim,
i obrazi mi pocrvene,
a oči mi se oboje
njenom kosom,
ili pogledom.
A ako se desi,
da se ona recimo prehladi,
i ja se onda nekako razbolim,
i postanem sav žućkast i sivkast.
I eto recimo,
kad se pitam,
i kada mi nešto nije jasno,
ja sam onda sav pomešan,
i razmazan,
kao boje na paleti
koje se ne slažu.
I tako budem šaren,
kao cirkus na livadi.
A umem i da pomodrim,
kad mi se u kadi brčka,
ili kad u školu željno žurim,
a ne pazim na rupe i kamičke,
pa s bicikla sletim,
i kolena poplavim.
A da laktove u crveno obojim,
za to sam stvarno talentovan.
I svi ti moleraji su za mene,
mačji kašalj.
Pa tako lako,
od muke pozelenim,
kad se neko na moj račun šali.
Al’ se trudim,
da to drugačije shvatim,
i šalom da uzvratim.
I na kraju priče
o meni i bojama,
mogu da zaključim,
da sam ja u stvari,
i sve boje,
a i platno
sa ramom,
koji nema granice.
O MENI
Ako hoću,
i mogu da biram,
naučiću da posadim voće,
i posejem povrće.
Jer kažu,
da na meni
svet ostaće.
E pa sladiću se
plodovima svojim,
jer to mogu,
i tako mi se hoće.
Ja, i moji drugari,
iz četvrtog dva.
Naučiću da želim,
svoje znanje,
sa svima
da delim.
Naučiću da dajem
igračke i knjige,
igrice i bojice.
Da obradujem
drugarima lice,
iz cele ulice.
Da nahranim ptice,
i zalivam živice.
Ako hoću,
i mogu da biram,
naučiću da igram,
pevam, sviram.
Da mi vreme
bude lepo,
kad sam budan,
i kad sanjam.
Naučiću da budem srećan,
kad se probudim,
i kada odlučim da spavam.
Ja to mogu,
i tako mi se hoće,
jer u meni,
sve ostaće.
SUNCE
Nisam na nebu,
a Sunce sam.
Kad mi mama kaže,
da sam njeno.
I tatine oči sinu,
kad me vidi,
i kada mi kaže,
da sam njegovo.
I tako ja blistam,
i pun sam svetla,
i mogu da obasjam
i blizu i daleko.
Bliže i od svoje kože,
i dalje od svih granica.
U zoru sve čeka
da otvorim oči,
pa da mi se pruži.
I dok hodam,
moji tragovi, sijaju
u svemu.
Ja oživim,
sve što vidim i dodirnem,
i smisao mu dam,
Suncem,
koje u sebi nosim.
BOGATSTVO
Protiv lenjosti,
digle su se olovke, gumice,
bojice i zarezači.
A flomasteri su
na papiru ostavili trag,
koji kaže:
mi hoćemo red,
i svoje glave okrećemo znanju!
Tako poručuju deca,
jer su objavila,
rat neznanju.
I odjednom,
sve tajne sveta,
behu rešene,
u glavi deteta.
I ne postoji više
nijedna briga,
jer deca znaju,
da je za tajnu znanja,
najbolji lek,
knjiga.
ZNANjE
Na primer,
treba znati voleti.
Srcem.
Ne rečima i mislima,
nego delima.
Treba znati govoriti.
Tiho ili glasno,
reči,
pravilno napisati.
Izgovoriti,
a druge ne povrediti.
Treba znati razgovarati.
Druge čuti,
i razumeti.
Znati ćutati,
i slušati.
Nešto novo probati.
I to iskustvo zaraditi,
pa deliti.
Hteti znati,
i to treba umeti.
Jer kada nešto znaš,
to znači da imaš.
