БОЈЕ
Ја у боји
могу да се заљубим.
Па се сав зајапурим,
и образи ми поцрвене,
а очи ми се обоје
њеном косом,
или погледом.
А ако се деси,
да се она рецимо прехлади,
и ја се онда некако разболим,
и постанем сав жућкаст и сивкаст.
И ето рецимо,
кад се питам,
и када ми нешто није јасно,
ја сам онда сав помешан,
и размазан,
као боје на палети
које се не слажу.
И тако будем шарен,
као циркус на ливади.
А умем и да помодрим,
кад ми се у кади брчка,
или кад у школу жељно журим,
а не пазим на рупе и камичке,
па с бицикла слетим,
и колена поплавим.
А да лактове у црвено обојим,
за то сам стварно талентован.
И сви ти молераји су за мене,
мачји кашаљ.
Па тако лако,
од муке позеленим,
кад се неко на мој рачун шали.
Ал’ се трудим,
да то другачије схватим,
и шалом да узвратим.
И на крају приче
о мени и бојама,
могу да закључим,
да сам ја у ствари,
и све боје,
а и платно
са рамом,
који нема границе.
О МЕНИ
Ако хоћу,
и могу да бирам,
научићу да посадим воће,
и посејем поврће.
Јер кажу,
да на мени
свет остаће.
Е па сладићу се
плодовима својим,
јер то могу,
и тако ми се хоће.
Ја, и моји другари,
из четвртог два.
Научићу да желим,
своје знање,
са свима
да делим.
Научићу да дајем
играчке и књиге,
игрице и бојице.
Да обрадујем
другарима лице,
из целе улице.
Да нахраним птице,
и заливам живице.
Ако хоћу,
и могу да бирам,
научићу да играм,
певам, свирам.
Да ми време
буде лепо,
кад сам будан,
и кад сањам.
Научићу да будем срећан,
кад се пробудим,
и када одлучим да спавам.
Ја то могу,
и тако ми се хоће,
јер у мени,
све остаће.
СУНЦЕ
Нисам на небу,
а Сунце сам.
Кад ми мама каже,
да сам њено.
И татине очи сину,
кад ме види,
и када ми каже,
да сам његово.
И тако ја блистам,
и пун сам светла,
и могу да обасјам
и близу и далеко.
Ближе и од своје коже,
и даље од свих граница.
У зору све чека
да отворим очи,
па да ми се пружи.
И док ходам,
моји трагови, сијају
у свему.
Ја оживим,
све што видим и додирнем,
и смисао му дам,
Сунцем,
које у себи носим.
БОГАТСТВО
Против лењости,
дигле су се оловке, гумице,
бојице и зарезачи.
А фломастери су
на папиру оставили траг,
који каже:
ми хоћемо ред,
и своје главе окрећемо знању!
Тако поручују деца,
јер су објавила,
рат незнању.
И одједном,
све тајне света,
беху решене,
у глави детета.
И не постоји више
ниједна брига,
јер деца знају,
да је за тајну знања,
најбољи лек,
књига.
ЗНАЊЕ
На пример,
треба знати волети.
Срцем.
Не речима и мислима,
него делима.
Треба знати говорити.
Тихо или гласно,
речи,
правилно написати.
Изговорити,
а друге не повредити.
Треба знати разговарати.
Друге чути,
и разумети.
Знати ћутати,
и слушати.
Нешто ново пробати.
И то искуство зарадити,
па делити.
Хтети знати,
и то треба умети.
Јер када нешто знаш,
то значи да имаш.
