 | Željko Sulaver | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
MINIJATURE
Našli su ga juče grlio se s travom
pričao sa mravom
osluškiv’o nemo potok skakutavi,
tražio je razlog momentalnoj ljutnji
poverav’o šutnji
zbog čega mu ljudski život obljutavi.
Dan sa neprimetnim proveo je ceo
njihov biva deo
poistovećiv’o s njihovim se ritmom,
svet van svoga sveta hteo da razume
kako čovek ume
neuspešno premda bilo mu baš bitno.
Vrzmala se tuda drugačija bića
naspram njega sića
trudio se da ih neodložno shvati,
baš kad se za stenu bundeva skotrlja
on oči protrlja
prebrzo se čudno putovanje skrati.
Ležao je miran u večernjoj rosi
gledaše mrav nosi
koje već po redu zrno stoput veće,
žurio je negde, nije mog’o znati,
najkasnije shvati
život jeste muka, doćiće i cveće.
ČOVEK
Svako čovekovo umeće
se kreće - između kolevke i sveće
i njegova se priča začne
i smračne - kroz trepavice plačne.
Nešto sazna, nešto mu kažu
i važu - spremnost mu za živinjažu
oštricom životne sablje
izrabljen - išara svoje batake žablje.
Otrovan lažnim istinama
listinama - strepeći slutnim obistinama
sad malo većoj kolevci teži
sve teži - života poteri prevaren beži.
Od ničeg što je rođenjem stek’o
je tek’o - najplahovitijom rekom
spuste ga nemoćnog isto
u čisto - i sajedine opet sa Hristom.
PROLAZNOST
Otpašće list
i ništa se neće uraditi moći
samo će duboko uzdahniti šuma
neće joj pad silaziti s uma
svesna do toga jednom mora doći.
Svenuće lat
retkima će miris nedostajati
više njih pamtitće samo boju
mnogo mu češće zameraše na kroju
za miris mu baš ne hteše hajati.
Ostaće trag
postaće prošlost ječerašnji dah
ostavljaće svetlo, otvorenu kapiju
za tamo i za ovamo nemo vapijuć’
Gospode ostani i ti da nas nije strah.
