 | Жељко Сулавер | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
МИНИЈАТУРЕ
Нашли су га јуче грлио се с травом
причао са мравом
ослушкив’о немо поток скакутави,
тражио је разлог моменталној љутњи
поверав’о шутњи
због чега му људски живот обљутави.
Дан са неприметним провео је цео
њихов бива део
поистовећив’о с њиховим се ритмом,
свет ван свога света хтео да разуме
како човек уме
неуспешно премда било му баш битно.
Врзмала се туда другачија бића
наспрам њега сића
трудио се да их неодложно схвати,
баш кад се за стену бундева скотрља
он очи протрља
пребрзо се чудно путовање скрати.
Лежао је миран у вечерњој роси
гледаше мрав носи
које већ по реду зрно стопут веће,
журио је негде, није мог’о знати,
најкасније схвати
живот јесте мука, доћиће и цвеће.
ЧОВЕК
Свако човеково умеће
се креће - између колевке и свеће
и његова се прича зачне
и смрачне - кроз трепавице плачне.
Нешто сазна, нешто му кажу
и важу - спремност му за живињажу
оштрицом животне сабље
израбљен - ишара своје батаке жабље.
Отрован лажним истинама
листинама - стрепећи слутним обистинама
сад мало већој колевци тежи
све тежи - живота потери преварен бежи.
Од ничег што је рођењем стек’о
је тек’о - најплаховитијом реком
спусте га немоћног исто
у чисто - и саједине опет са Христом.
ПРОЛАЗНОСТ
Отпашће лист
и ништа се неће урадити моћи
само ће дубоко уздахнити шума
неће јој пад силазити с ума
свесна до тога једном мора доћи.
Свенуће лат
реткима ће мирис недостајати
више њих памтитће само боју
много му чешће замераше на кроју
за мирис му баш не хтеше хајати.
Остаће траг
постаће прошлост јечерашњи дах
остављаће светло, отворену капију
за тамо и за овамо немо вапијућ’
Господе остани и ти да нас није страх.
