detalj slike: KRK Art dizajn

PROLEĆE

 

Prohujala ledena belina.

Svaki žbun i drvo,

zeleno odelo ima.

Rastopili se,

beli pokrivači.

Razbudili,

zimski spavači.

U proleće,

sve se vrti,

okreće i pokreće.

Na sve strane,

i bruji i zuji.

Život šarenom lepotom niče.

Suncu i nebu,

priroda sad kliče.

 

 

LETO

 

U gnezdima,

lepet malih krila.

Širom otvorena usta.

Sunca oči pune,

porasle im krune.

Uskoro će

istačkati nebo.

Svojim letom,

išaraće oblake.

Cvrkutom će,

odzvanjati vasiona.

Između visine

i dubine,

negde u sredini,

i bube i leptiri

svakojakog roda,

lepršavim dahom,

ispunili prostor,

skakutavim plahom.

A na zemlji,

u šumi i travi,

svi vredni i gladni,

tiho i još tiše,

krstare mravi.

I svi zajedno,

upijaju kišu i sunce.

Toplotu života,

i žar leta.

 

JESEN

 

Što je bilo,

sazrelo je.

Tokom leta,

topilo se gvožđe.

Sad u vinogradu,

zri još samo grožđe.

Lelujavim padom,

pucketavo lišće,

napušta drveće.

Boje meda

caruju poljem.

Oblaci se hvale,

kišovitim obiljem.

Potoci se brdom nižu,

a ka jugu,

jata ptica stižu.

Pod zemljom ,

i u šupljem deblu,

oštre se zubići.

Krzna im sve gušća,

za zimu se spremaju,

veverica i kunići.

 

ZIMA

 

To je neka,

posebna tišina.

Zaiskrena,

presvučena belina.

Narušena,

škriputavim tragovima.

Stegnuta,

dubokim mrazevima.

Zaustavljena,

u vazduhu i vodi.

Lepotom stvoreno,

spokojno i strpljivo

trajanje.

Na zemlji miruje,

kristalno vajanje.

Neko vreba,

neko čeka

svoje vreme.

Na svoj način,

sve sad nosi

belo breme.

Prirode je zakon jasan:

da proživi zimu,

sa njom svako,

mora biti

saglasan.

Bele dirke,

odzvanjaju strogo.

A toplote,

i u zimi,

ima mnogo.

 

 

PODELITE OVAJ TEKST NA: