MORE JE I DALjE TU
Na vidiku nema pravih kutija
gde bih smestio vokacije vaših unutrašnjosti
Sobne pregrade su premale
orman od iverice trpi teret elektronskih uređaja
veš mašina navodno glumi vremeplov
mikrotalasna peć zamenjuje alhemiju
Ja rasparčan na vekove
nemam kutije ni za svoj okean
zemlja je podmukla
upije sve što dotakne
a voda: Ona uvek odlazi
tamo gde treba
u utrobu valjda sveta
gde pšenica ponovo biva izmišljena
kada se završi vreme
BOŽANSTVENA POLUPOEZIJA
Trudim se da ne obeležavam
svakodnevne trenutke
koje ću za mesec dana izgubiti u arhivi
oko mi je svedok: Lokalni prodavac kokica
ispisuje istoriju
februar je
cvetovi izlaze iz grana
vrapci raspevani
kao da je kraj zime
na vestima neće javiti tajnu
na vestima neće javiti ništa
neko se ponovo ubio
i srećom završio
u mojoj pesmi
STVARANjE ADAMA
Da se nismo upoznali sada
dodirnuli bismo zvezde tek posle smrti
na rubovima pisarnice
ili vremena
kada je stvarnost izbegnuta
a mi srećno zakopani
Ovde stvari teku lošije nego što se misli
vatra ostavljena na početku sudbine
tako je lako biti u antologiji
tako je lako pisati pesme
podobne za plastični globus
neke druge noći
SAN SMEŠNOG ČOVEKA
Posle sveta upoznao sam ljude
ruke raširene kao grane tuđeg drveta
učio sam ostale kako se jede mrak
a kako svetlost
kako se u svemu tome
ostaje neprimećen
Mnogi su poverovali u moju trenutnu
neponovljivost
u vrhove zapaljene od uglja
u atom nove sudbine
koji danas samo želi
da postane nešto drugo
uzvišenije
od prošlosti
OBEĆANOJ ZEMLjI
Dokle god se budemo sećali
poruke se neće menjati
gradovi će nestajati
ljubav ostati neprimereno ista
Mi sagrađeni od delova jednog trenutka
kao utopljenici
koji ne znaju šta je to smrt
svi će ostati nedorečeni
i more i zemlja i put
a tako rasuti po celoj našoj koži
sa naznakama
bolje prašine
PREDŽIVOTNI GOVOR
Ja sam krao mleko ptica
i delio životinjama
ordenje mi je promaklo
jer ovakvi kao ja
ne umeju da poginu zauvek
Sutra je već maj – prekosutra jun
Juče je prostor svečane nade
želim da mašina za pranje vremena
radi pravilno
napolju je mesec
koji ću razdeliti ljudima
PODZEMNA KUTIJA U KOJOJ ČUVAJU NEBO
Zašto da se plašimo odlaska
kada ćemo biti
počaSni člaNOVI trave
reke će putovati prolaznim tokom
deca će gubiti lopte ispod automobila
zašto da se plašimo
kada ćemo godišnja doba
držati na dlanu
kada će ostali umirati
po zatvorenim kućama
i već vidim sebe: Recimo da je oktobar
i da se u podne pije vino
recimo da su vrata nove kuće
širom otvorena
Međutim: zadivljen stajem
pred odredište
i to je dovoljan omaž
suncu
***
kada za to dođe vreme
neko će se tokom noći prerušiti u belinu
i osvetliti put u šumi
magija će ostati po strani
sâma i zaštićena
nema završetka
more je i dalje tu
