Za tvoju crvenu haljinu u noći rekoh
Evo bubamare ljubavi
Trčao sam da prestignem vreme
Da pre krvi stignem na mesto gde ljubav postaje zanos ili
sunovrat
Gledao sam Mesec i pitao
Zašto su bludnice ohole i tužne kao ubrani cvet maka
Okeani u meni grle pustinje u tebi
Zbog toga se retko srećemo
U svakom slučaju doći ću i biću tu
Ako te ne sačekam ja
Biće tu crvena ruža
Kada mislim na tebe mislim samo na tebe
Zenit je vrhunac pijanstva neba i krvi
Od noći su ostale krhotine i osip kao od koprive
Postao sam pomalo prezriv prema tenkovima i svakom
sunovratu što eksplodira u
bes umesto u zoru
Kada mislim na tebe mislim samo na tebe
Ponesem ružu umesto mača i tri livade i osam brda umesto
vekne hleba
Sa borom na čelu i gušterom što stoji na suncu i ja sam spreman
da čekam
Đonovi su strpljivi
Dlanovi su strpljivi
Pa sam takav i ja
Kada mislim na tebe mislim samo na tebe
Primljen sam u manufakturu sunca
Puno sam znoja prolio i dosta sam grebao noktima
Otkrio sam dan novo nebo smisao iza horizonta
Vrednoća nije kvalitet nego postojanost
Ne
Nije istina da ti i ja nalikujemo jedno drugom kao jaje jajetu
Naše duše kukuriču kao najvredniji petlovi
Naša srca su ubrzana kao dijalektički ponor u kome je sve
svetlost ili sve tama
Ovako sam odlučio
Kada ustanem ili ću voleti ili ću umreti
Nekada ptice pevaju o smrti
Ali uglavnom o životu
To je ono što nisam znao
A što učim u manufakturi sunca
Reka je duboka
Ja sam žedan
Neću više govoriti da sve ide bestraga
Zbilja neću
