За твоју црвену хаљину у ноћи рекох
Ево бубамаре љубави
Трчао сам да престигнем време
Да пре крви стигнем на место где љубав постаје занос или
суноврат
Гледао сам Месец и питао
Зашто су блуднице охоле и тужне као убрани цвет мака
Океани у мени грле пустиње у теби
Због тога се ретко срећемо
У сваком случају доћи ћу и бићу ту
Ако те не сачекам ја
Биће ту црвена ружа
Када мислим на тебе мислим само на тебе
Зенит је врхунац пијанства неба и крви
Од ноћи су остале крхотине и осип као од коприве
Постао сам помало презрив према тенковима и сваком
суноврату што експлодира у
бес уместо у зору
Када мислим на тебе мислим само на тебе
Понесем ружу уместо мача и три ливаде и осам брда уместо
векне хлеба
Са бором на челу и гуштером што стоји на сунцу и ја сам спреман
да чекам
Ђонови су стрпљиви
Дланови су стрпљиви
Па сам такав и ја
Када мислим на тебе мислим само на тебе
Примљен сам у мануфактуру сунца
Пуно сам зноја пролио и доста сам гребао ноктима
Открио сам дан ново небо смисао иза хоризонта
Вредноћа није квалитет него постојаност
Не
Није истина да ти и ја наликујемо једно другом као јаје јајету
Наше душе кукуричу као највреднији петлови
Наша срца су убрзана као дијалектички понор у коме је све
светлост или све тама
Овако сам одлучио
Када устанем или ћу волети или ћу умрети
Некада птице певају о смрти
Али углавном о животу
То је оно што нисам знао
А што учим у мануфактури сунца
Река је дубока
Ја сам жедан
Нећу више говорити да све иде бестрага
Збиља нећу
