detalj slike: KRK Art dizajn

POSUDA ZA PTICE, JELENA CVETKOVIĆ

(Posuda za ptice - Jelena Cvetković, DU Svetionik - Niš, 2021)

Milica Perić

            Posuda za ptice druga je po redu zbirka priča mlade književnice Jelene Cvetković, objavljena nedavno u izdanju Društva umetnika „Svetionik“ iz Niša. Sliku na korici izradila je sama autorka zajedno sa svojom sestrom Marinom Cvetković, što svedoči o velikom talentu ove mlade žene.

Zbirku čine 22 priče, koje bi se žanrovski mogle odrediti kao kratke priče ili kao pripovetke. Naslovi i spoljašnja struktura ne ukazuju na vezu među tekstovima. Međutim, ona se razotkriva i pri najpovršnijoj analizi unutrašnje strukture.

„Samo treba imati na umu ovo:

on grozno laže;

ništa od onog što kazuje

nije se desilo u stvari.

Ali to opet ne mora značiti

da se nije desilo u njemu.“

Lagarije po noći, M. Nastasijević

Moto u potpunosti odgovara atmosferi predstavljenoj u pričama, čiji se prostor nalazi na granici realnog i imaginarnog, unutrašnjeg i spoljašnjeg, a čiji se svet rasipa u nekoliko paralelnih ravni.

Kontrast ili opozicija bila bi prava reč, ukoliko bilo potrebno jednom rečju opisati zbirku. Kontrast se prepoznaje ne samo u predstavi prostora, već i vremena i u samom slikanju junaka.

Kada je reč o vremenu, prepliću se prošlost i sadašnjost, san i java (koja je označena kao nesan). Dominantno godišnje doba jeste zima, hladno je, duva vetar, često je sve prekriveno maglom, noć je, kiša. Pripovedačevo poimanje vremena najbolje je predstavljeno sledećom rečenicom: „Vreme. Šta je vreme? Klupko koje se odmotava, i vrlo lako se nit može upetljati i napraviti čvor“(Posuda za ptice: 12). Radnja pričâ smeštena je upravo u tom čvoru u kojem se beleži brži protok vremena. Ono, ne samo da prolazi, već i ostavlja tragove, ali se nikada ne završava. Samo se neprestano preliva i pretapa iz jednog oblika u drugi, što je najbolje prikazano u priči pod naslovom Kosara (28).

Centralno mesto u zbirci zauzimaju personifikovani opisi prirode. Priroda je bolja od ljudi, zna kada je pravo vreme za preduzimanje neke akcije. Iz prirode dolaze senice, pčele, vrane, leptiri, lastavice, cveće. Čest je motiv meseca. Priroda je blaža od ljudi, pomirljivija. U pojedinim pričama oživljeni su i apostrofirani predmeti, pa cipele putuju same, a olovka ume da govori. Motiv puta upoređen sa vijugavom rekom nit je koja se proteže kroz skoro sve priče. Motiv vatremetafora je strasti, ali i izlaz iz svih kritičnih situacija.

Atmosfera pojedinih priča je bajkovita. Elementi ovog žanra jesu: beli konj, mladi jahač (koji podseća na mladog princa koji ima da izvrši neki važan zadatak); pojavljuju se uklete devojke i žene, životinje koje govore. Čuje se glas sa onog sveta, iz drugog vremena, u junakovoj glavi odzvanja očev glas, majčine reči pokreću radnju. Dešavaju se čuda – junakinja Todora se podmladi (Todorina mladost: 31). Ima vrlo veselih, razigranih priča, kao što je Otmica knjiškog moljca,  na primer.

Elemente bajke autorka ne koristi sa ciljem kreiranja fantastičnih priča, ovi detalji pomažu da se dođe do magijskog/magičnog realizma, čija suština se ogleda u brisanju granica između stvarnog i prividnog, realnog i imaginarnog. Dolazi do uvođenja individualnog vremena, dvojnosti planova. Polazi se od svakodnevne tematike, ali se ona oneobičava i na njenim osnovama gradi se novi neobični svet. Ono što je u stvarnosti normalno i obično postaje začudno i obrnuto, što je začudno u stvarnosti, postaje obično.

Likovi su usamljeni, bezimeni, tužni, neshvaćeni, žive u pažljivo ograđenom i čuvanom svetu. Ne vole da se druže sa drugima, prija im boravak u prirodi, u odnosu na koju se osećaju inferiorno. Sama pomisao na bilo kakvu akciju većinu junaka čini uznemirenom. Oni su hipersenzitivni, drugačiji, obdareni različitim sposobnostima, pa često deluju zastrašujuće. Maglom, tajnom, koprenom obavijeni, ovi junaci delajuu svom dvorištu ograđenom visokom ogradom, u malom kombiju, noću dok ostali spavaju, na snegu, u šumi.

Glavno osećanje junakâ zbirke Posuda za ptice jeste ljubav, koje je i njihovo jedino oružje u borbi protiv nepravednog sveta, zbog kojeg su jako tužni, jer osećaju da nestaje. Motiv srca je stalno prisutan. Junaci su svesni svoje ograničenosti, u tom smislu da su njihovi životi unapred određeni. Iz tog razloga deluju statično i tragično. Međutim, koliko god se osećali marionetama u rukama sudbine, svake večeri na počinak odlaze sa nadom u bolje sutra. Sa nadom da će jutro promeniti sve. Žude za slobodom i osećaju se živima samo dok trepere: „Duša mi je zatreperila poput topolinog lista. I znala sam... primila sam svoj deo sveprisutnog nemira“ (Topolin list:38).

Nasuprot ove prirodne i preko potrebne uznemirenosti, neki junaci, poput putnika iz priče Sedište broj 26 ili Nedelja, pritisnuti obavezama ili zbog nedostatka vremena koje ih ždere, postaju nervozni. Bliski su junaku romana U registraturi hrvatskog pisca Anta Kovačića i svedoče o tome da je čovek rob savremenog sveta. Posao ga iscrpljuje i polako ubija, dok on naivno misli da može otići kad god poželi. 

            Priča pod naslovom Kobna noć nudi i drugačiju mogućnost. Naime, ovde se otvara pitanje moći umetnika, pa se junak koprca pod perom svog Boga. Dakle, zbirka otvara i neka važna poetička pitanja teorije recepcije: Da li su junaci slobodni? Jesu li u vlasti pisca ili čak razapeti između pisca i čitalaca?

Zahvaljujući elementima magijskog realizma i ovim junacima-čudacima, atmosfera zbirke podseć na atmosferu zbirke priča Paskvelija makedonskog autoraŽivka Činga, kao i na pripovetke Slobodana Džunića. U pojedinim segmentima, ovi dobri i naivni junaci mogli bi se poistovetiti sa junacima romana Crveni petao leti prema nebu Miodraga Bulatovića. Navedena poređenja pomažu da se nasluti o kakvom umetničkom stilu je reč i kakav utisak ostaje nakon čitanja zbirke.

Priče su napisane jasnom i jednostavnom rečenicom. Od oblika pripovedanja, dominiraju pripovedanje u 3. l. jednine i deskripcija, obogaćeni efektnim dijalozima. Epiteti, poređenja, simbol i metafora su najčešće stilske figure.

Polazeći od prepoznatljivog i običnog, autorka zbirke priča Posuda za ptice na nov i originalan način uspeva da nas vrati u okrilje nekadašnjeg univerzalnog sveta, i podseti da sve ima dušu i da se sudbine„prepliću i umrežavaju pa često krojeći svoju prekrajamo tuđu“(Posuda za ptice: 10). Ova zbirka pomaže nam da proširimo vidike, da progledamo, zavirimo dublje u sebe, da bolje spoznamo svet i proniknemo u njegove tajne. Nije sve samo čoveku dano, i priroda ume da misli i oseća. U svemu se, samo kad se hoće, mogu prepoznati mudrost i istina.

PODELITE OVAJ TEKST NA: