detalj slike: KRK Art dizajn

VODA KOJA SPAJA

 

I ovoga leta svakoga dana ostavljam na pesak vreli

Pročitane časopise i knjige Zbratimiće se pisci

U svetoj vodi ispod Atosa Oni tek stasali i oni pozni

Domaći i oni iz sveta Budućim čitaocima Veseli

 

Žagor dece na svim jezicima isti prosvetliće rime

Njihove u naizgled mirnom moru Gledam talasi se

Jedva razaznaju ali na kolenima osećam pomeranje

Ne znam odakle dolaze još manje kuda idu i sa kime

 

Ako zapljusnu nežne livada moga zavičaja Kamenje

I pesak sa svetlošću u glasovima lekovitom bilju

Podariće u melodiji i pesmi od koje zru žitnice

 

Znaću svet ovaj može biti jedno veliko iznenađenje

Bog je veliki kažu ovdašnji ribari I ljubav njegova

Beskonačna znaju Staroplaninci na istoku Srbije

 

 

SIJAM TAKVA ME RADOST OBUZIMA

 

U ovoj uvali na užarenom pesku ranoavgustovskog dana

Nekud bih da putujem Ne brodom na talasima morskim

Bojim se ove vode varljive Želim da me na drugi kraj

Sveta sunčev zrak odnese Ta nežna staza razdragana

 

U svetlosnoj kočiji od vedrih misli i ljubavi

Ovde namah sve staje u večnost se pretvara Prizor

Veličanstveni Sam postajem pesma setna melodija vode

U blagim talasima povesti Jedno davno leto u mit

 

Se dogodilo urezalo rime Iz duboke vode čuje se eho

Davne pesme Hor nevidljivih poeta miluje daleke

Linije horizonta Tamo gde tanana svetlost pada na

 

Čarobne valove mora Jednom se to mora desiti

To neizbežno putovanje Poezija Ta divna svečanost

Trenutka  Sijam takva me radost obuzima

 

 

AKO SE OVDE DOGODI SMRT

 

Ako se ovde dogodi smrt U klici u pejzažu koji jes

Pesma Stih Reč i Slika - Zar božanskoj simfoniji

Više od toga - Nem bez moći zbora od vazduha

Sricaću rime Pesnik i pesma Tvorca su udes

 

Ne ovde nema umiranja Sve se u večnost skamenilo

Samo pena i nebo i beskonačno duboka večna voda

Mom divljenju nema kraja Ni pohlepi ni strasti

Kao zračak radosti u trenu sve se u jednu reč slilo

 

Ćutim ispod Olimpa Ne remetim harmoniju vode

Ako pronađem pravu reč zbog koje lagano umirem

Ili godinama mrtav u pesmi vaskrsao na raskršću

 

Svetova i vekova Upijam svaki zrak i svako bih zrno

Peska  dovukao za buduću kuću Skrovište od svih

Zveri i pribežište u istočnim gorama Na Tresibabi

 

 

TEKOVINA NOVOG DOBA

 

Kao neutoljivu žeđ osećam potrebu da vičem vičem

Ta jedina sloboda Tekovina novijeg doba danas je moja

Velika obmana Stihovi koji mi se oko nogu vrzmaju

Ko lanci sapliću me Ne prepoznaju više moj korak ni

 

Ja  njihove rime svezane Dva suprotnika sred arene

Dva jarca utucana na trulom brvnu spajaju dve

Obale nabujalog potoka U planinsku bistru vodu

Uroniše glasi umiveni čisti a šumom varke šarene

 

Sa izvora u najvišem gorju u samu zoru silno zažubori

Isti isti isti I ništa potom Ništa se nije dogodilo

Sunce se opet objavilo Novi dan Novi ljudi Ono bilo

 

Nije se desilo Pobegoše zveri Hiljade pasa na povocu

Gospodare svoje drži mudre tihe Ni glasa ni slova

Glava od olova 6o tavnih godina kao 6o vekova

 

 

PEĆINA IZ DETINjSTVA

 

Viđen sam na železničkoj stanici negde u Sibiru

Na Rodosu, u Semiramidinim vrtovima Vavilona

Kradem najlepšu ružu, krijem se u šumama Amazona

Visoko na Andima… Uzalud traže moju liru

 

Ispod Ajfelove kule u Parizu… Godišnja doba

pogoduju incidentu na Tresibabi u ovom trenu

Ulazim u onu veliku pećinu iz detinjstva  Prenu

Me glas staraca iz sela Ko tu voćku proba

 

Odneće ga vreme na drugu stranu Meštani zbunjeni

šaputaće kako se neki čudak iz daleka objavio

Dok me njihov vrač na svečanoj ceremoniji

 

Proglašava za golog nebesnika Skakućem sa kamena

Na kamen Opraštam se ili zahvaljujem Ovde je meni

Sasvim dobro I konačno svi su računi namireni

PODELITE OVAJ TEKST NA: