детаљ слике: КРК Арт дизајн

ВОДА КОЈА СПАЈА

 

И овога лета свакога дана остављам на песак врели

Прочитане часописе и књиге Збратимиће се писци

У светој води испод Атоса Они тек стасали и они позни

Домаћи и они из света Будућим читаоцима Весели

 

Жагор деце на свим језицима исти просветлиће риме

Њихове у наизглед мирном мору Гледам таласи се

Једва разазнају али на коленима осећам померање

Не знам одакле долазе још мање куда иду и са киме

 

Ако запљусну нежне ливада мога завичаја Камење

И песак са светлошћу у гласовима лековитом биљу

Подариће у мелодији и песми од које зру житнице

 

Знаћу свет овај може бити једно велико изненађење

Бог је велики кажу овдашњи рибари И љубав његова

Бесконачна знају Старопланинци на истоку Србије

 

 

СИЈАМ ТАКВА МЕ РАДОСТ ОБУЗИМА

 

У овој ували на ужареном песку раноавгустовског дана

Некуд бих да путујем Не бродом на таласима морским

Бојим се ове воде варљиве Желим да ме на други крај

Света сунчев зрак однесе Та нежна стаза раздрагана

 

У светлосној кочији од ведрих мисли и љубави

Овде намах све стаје у вечност се претвара Призор

Величанствени Сам постајем песма сетна мелодија воде

У благим таласима повести Једно давно лето у мит

 

Се догодило урезало риме Из дубоке воде чује се ехо

Давне песме Хор невидљивих поета милује далеке

Линије хоризонта Тамо где танана светлост пада на

 

Чаробне валове мора Једном се то мора десити

То неизбежно путовање Поезија Та дивна свечаност

Тренутка  Сијам таква ме радост обузима

 

 

АКО СЕ ОВДЕ ДОГОДИ СМРТ

 

Ако се овде догоди смрт У клици у пејзажу који јес

Песма Стих Реч и Слика - Зар божанској симфонији

Више од тога - Нем без моћи збора од ваздуха

Срицаћу риме Песник и песма Творца су удес

 

Не овде нема умирања Све се у вечност скаменило

Само пена и небо и бесконачно дубока вечна вода

Мом дивљењу нема краја Ни похлепи ни страсти

Као зрачак радости у трену све се у једну реч слило

 

Ћутим испод Олимпа Не реметим хармонију воде

Ако пронађем праву реч због које лагано умирем

Или годинама мртав у песми васкрсао на раскршћу

 

Светова и векова Упијам сваки зрак и свако бих зрно

Песка  довукао за будућу кућу Скровиште од свих

Звери и прибежиште у источним горама На Тресибаби

 

 

ТЕКОВИНА НОВОГ ДОБА

 

Као неутољиву жеђ осећам потребу да вичем вичем

Та једина слобода Тековина новијег доба данас је моја

Велика обмана Стихови који ми се око ногу врзмају

Ко ланци саплићу ме Не препознају више мој корак ни

 

Ја  њихове риме свезане Два супротника сред арене

Два јарца утуцана на трулом брвну спајају две

Обале набујалог потока У планинску бистру воду

Уронише гласи умивени чисти а шумом варке шарене

 

Са извора у највишем горју у саму зору силно зажубори

Исти исти исти И ништа потом Ништа се није догодило

Сунце се опет објавило Нови дан Нови људи Оно било

 

Није се десило Побегоше звери Хиљаде паса на повоцу

Господаре своје држи мудре тихе Ни гласа ни слова

Глава од олова 6о тавних година као 6о векова

 

 

ПЕЋИНА ИЗ ДЕТИЊСТВА

 

Виђен сам на железничкој станици негде у Сибиру

На Родосу, у Семирамидиним вртовима Вавилона

Крадем најлепшу ружу, кријем се у шумама Амазона

Високо на Андима… Узалуд траже моју лиру

 

Испод Ајфелове куле у Паризу… Годишња доба

погодују инциденту на Тресибаби у овом трену

Улазим у ону велику пећину из детињства  Прену

Ме глас стараца из села Ко ту воћку проба

 

Однеће га време на другу страну Мештани збуњени

шапутаће како се неки чудак из далека објавио

Док ме њихов врач на свечаној церемонији

 

Проглашава за голог небесника Скакућем са камена

На камен Опраштам се или захваљујем Овде је мени

Сасвим добро И коначно сви су рачуни намирени

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: