VIKEND U GRADU
Ako li slučajno ovdje zanoćim petkom,
Znajući da ranom zorom neću nikud,
Bolje da mi čelo prosviraju metkom
No da trpim nemir što je u tjelu svud.
Samo zađe li Sunce za roze horizont,
Koji ovdje od smoga rijetko se vidi,
Mozak, srce i duša izađu na front
I bore se u mojim grudima u tišini.
Na Sinjajevini metar je snijega,
Sunčani Durmitor zove u pohode,
A ja sam ovdje, u sred ničega
Pa nemir počne kroz grudi da bode.
Bore se tako mozak, srce i duša
I na kraju oko jednog se slože
Srce će morati da se sluša!
Sledeći vikend u planinu! Može!
KARANTIN
Svanuo neki čudan dan
Ne daju Ani na Boan.
U grudima joj golema tuga
Što ne može do rodnog Struga.
Suze joj svo prekrile lice,
Fale joj brzaci Bukovice.
Al' ostade joj najžalije
Što krtolu posijala nije.
Zna li iko kad će proći kriza
I kad će se moći na Boan bez viza?
NEŠTO NAJLjEPŠE
Februarski dan bližio se kraju,
Nebo je bilo narandžasto-roze.
Na vrhu grebena, u beskraju
Divojarac u zagrljaju divokoze.
Te zime bješe vrlo malo snijega,
Na obrazima dašak povjetarca.
U zalazak Sunca, na vrhu brijega
Divokoza u zagrljaju divojarca.
Poslali ste
Poništili ste slanje poruke
Poslali ste
