ВИКЕНД У ГРАДУ
Ако ли случајно овдје заноћим петком,
Знајући да раном зором нећу никуд,
Боље да ми чело просвирају метком
Но да трпим немир што је у тјелу свуд.
Само зађе ли Сунце за розе хоризонт,
Који овдје од смога ријетко се види,
Мозак, срце и душа изађу на фронт
И боре се у мојим грудима у тишини.
На Сињајевини метар је снијега,
Сунчани Дурмитор зове у походе,
А ја сам овдје, у сред ничега
Па немир почне кроз груди да боде.
Боре се тако мозак, срце и душа
И на крају око једног се сложе
Срце ће морати да се слуша!
Следећи викенд у планину! Може!
КАРАНТИН
Свануо неки чудан дан
Не дају Ани на Боан.
У грудима јој голема туга
Што не може до родног Струга.
Сузе јој сво прекриле лице,
Фале јој брзаци Буковице.
Ал' остаде јој најжалије
Што кртолу посијала није.
Зна ли ико кад ће проћи криза
И кад ће се моћи на Боан без виза?
НЕШТО НАЈЉЕПШЕ
Фебруарски дан ближио се крају,
Небо је било наранџасто-розе.
На врху гребена, у бескрају
Дивојарац у загрљају дивокозе.
Те зиме бјеше врло мало снијега,
На образима дашак повјетарца.
У залазак Сунца, на врху бријега
Дивокоза у загрљају дивојарца.
Послали сте
Поништили сте слање поруке
Послали сте
