Tvrdo je to srce
kao drvo koje raste,
kamen koji uči zemlju
da pije mutnu vodu
i spotiče
znane i neznane na putu.
Beli se kao kost
ispod rane duša,
s devet glava
i tri roga na potiljku.
Diše kao da uzdiše,
a kada uzdahne
sneg zaveje leto,
jesen zaledi
u zrelom voćnjaku.
Nema spasa ni telu
s crnim ognjištem
ispod kože.
Preslana krv
nema mira u noktima
ni u kosi.
Dah
sve češće posustaje,
ali, zlo - ne staje!
