Тврдо је то срце
као дрво које расте,
камен који учи земљу
да пије мутну воду
и спотиче
знане и незнане на путу.
Бели се као кост
испод ране душа,
с девет глава
и три рога на потиљку.
Дише као да уздише,
а када уздахне
снег завеје лето,
јесен заледи
у зрелом воћњаку.
Нема спаса ни телу
с црним огњиштем
испод коже.
Преслана крв
нема мира у ноктима
ни у коси.
Дах
све чешће посустаје,
али, зло - не стаје!
