|
|
|
ŽIVI TRAGOVI JEDNOG KREATIVNOG I RADOZNALOG DUHA  | Milica Jeftimijević Lilić | |
| |
detalj slike: Ilij@saula.art
ŽIVI TRAGOVI JEDNOG KREATIVNOG I RADOZNALOG DUHA(Mišo Gvozdić - Papirus iz Kaira, putopisi)
Milica Jeftimijević Lilić
Da „reči lete a napisano ostaje“, kako glasi jedna latinska izreka, potvrđuje rukopis putopisne proze Miše Gvozdića, likovnog umetnika, koji se pred čitaocima pojavljuje nakon gotovo tri decenije od njegove smrti. Stvarni smisao napisanog uvek pored estetskog ima i evokativnu i saznajnu komponentu, a naročito u ovakvim rukopisima koji dolaze nakon toliko vremena kad je već stvarni lik autora pomalo izgubljen iz neposredne percepcije onih koji su ga znali te nanovo obasjava njegovo biće u svoj toplini i bujnosti duše koju je utkao u ove živopisne storije sa putovanja po svetu.
Njegov vedri i ljubopitljivi duh je na ovaj način ponovo vraćen u realnost posredstvom priča sa putovanja po mnogim zemljama sveta, gde ga je vodio umetnički i istraživački nerv ili potreba za slikarskom afirmacijom i sticanjem novih znanja.
Slikajući svet u svim njegovim lepotama, čudima, paradoksima i raznovrsnosti on zauzima stav prema viđenom i tako se zapravo na posredan način ispisuje i njegov autoportret. Kao prvo, moramo naglasiti njegovu izuzetnu privrženost deci, ma gde išao njih je opisivao, upoznavao i obasipao ih ljubavlju. Posvećen ideji dobra i lepote, uočavao ih je svuda, ali zato njegovim oštroumnim zapažanjima nije mogla promaći ni tamna strana sveta, socijalne razlike (posebno viđene u Indiji, sjaj i beda ove mnogoljudne kastinski ustrojene zemlje), predrasude kojima ljudi robuju, različit odnos prema životu uopšte.
Na tim putovanjima, povremeno je sam, a češće sa suprugom Dragicom prema kojoj povremeno ima pomalo šaljiv odnos, jer otkriva njenu stamenost i racionalan rezon koji umetnicima često nedostaje. No, ma gde da su uvek je kroz priče prisutna i njihova kćerka Tanja, na koju misli i nastoji da je obraduje poklonima na koje ponekad, kako se ispostavi, ode više novca u inostranstvu nego što bi ovde.
Vrednost putopisa Papirus iz Kaira, obično je u otkrivanju novih predela i lepota na koje autor želi da skrene pažnju. Toga u ovom rukopisu ima u izobilju ( Tadž mahal, Singapur, Malezija) a dodatni kvalitet čini zanimljiva naracija koja se uvek fokusira na neki događaj kojim se dublje karakteriše određena sredina, njene kulturne posebnosti, običaji, verovanja ili lični doživljaj iz tog prostora.
Autor uglavnom nastoji da nasmeje čitaoca čak i kad je prevaren, ma kakva iskušenja bivala, kao što je to bilo sa izvesnim čuvenim slikarom iz Frankfurta koji je tobož želeo da ga promoviše kao vrsnog slikara, zatim iskustvo sa katalogom sa jedne izložbe u Francuskoj koji mu je iskomplikovao prelazak na nemačkoj carini i sl. Takođe su lepe i poučne priče o krznu nekupljenom na Kineskom zidu, o naplešem letu avionom u biznis klasi, kada se odrekao konjaka poučen prethodnim iskustvom da se piće plaća, da bi na kraju od supruge doznao da je piće bilo gratis čak i u ekonomskoj klasi.
Knjiga putopisa Miše Gvozdića je knjiga ljubavi prema lepoti, slobodi, nepoznatom, svemu što je drugačije i potvrđuje beskrajnu žudnju za životom i njegovim čudima. A, s druge strane, ona potvrđuje i privrženost prema sopstvenoj zemlji i njenoj kulturi, a nadasve prema porodici i svom zavičaju.
Nemiran i bogat duh njenog autora, Miše Gvozdića, ostaje da živi sjedinjen sa predelima i licima koje je oslikao potvrđujući smisao ulaganja napora da bi se dosegnuli viši životni ideali. Literarno uobličene slike prate i izvanredne ilustracije ovog originalnog i nezaboravnog umetnika sa prostora Kosova i Metohije.
Knjiga se objavljuje u znak obeležavanja trodecenijskog stranstvovanja iz ovozemaljskog života i obitavanja u večnosti, Miše Gvozdića, i podsećanja na to da život njegovog dela traje. Pojavom knjige njegovih putopisa on je sada još i osvežen otkrivanjem i druge strane njegove darovitosti, ovim divnim literarnim ostvarenjem koje se pred čitaocima našlo zalaganjem supruge Dragice i kćerke Tanje. Još jedan veliki razlog da ga se s poštovanjem i ljubavlju setimo, da mu se potomci ponose i čuvaju uspomenu na njegovo veliko srce i zavidan umetnički potencijal.
|
