O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Minić Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Recenzije


ŽIVI TRAGOVI JEDNOG KREATIVNOG I RADOZNALOG DUHA

Milica Jeftimijević Lilić
detalj slike: Ilij@saula.art


ŽIVI TRAGOVI JEDNOG KREATIVNOG I RADOZNALOG DUHA

(Mišo Gvozdić - Papirus iz Kaira, putopisi) 

 

Milica Jeftimijević Lilić

Da „reči lete a napisano ostaje“, kako glasi jedna latinska izreka, potvrđuje rukopis putopisne proze  Miše Gvozdića, likovnog umetnika,  koji se pred čitaocima pojavljuje nakon gotovo tri decenije od  njegove smrti. Stvarni smisao napisanog uvek pored estetskog ima i evokativnu i saznajnu komponentu, a naročito u ovakvim rukopisima koji dolaze  nakon toliko vremena kad je već stvarni lik autora pomalo izgubljen iz neposredne percepcije onih koji su ga znali te nanovo obasjava njegovo  biće u svoj toplini  i bujnosti duše koju je utkao u ove  živopisne storije sa putovanja po svetu.

Njegov vedri i ljubopitljivi duh je na ovaj način ponovo vraćen u  realnost posredstvom priča sa putovanja po mnogim zemljama sveta, gde ga je vodio umetnički i istraživački nerv ili potreba za slikarskom afirmacijom i sticanjem  novih znanja.

Slikajući svet u svim njegovim lepotama, čudima, paradoksima i raznovrsnosti on zauzima stav prema viđenom i tako se zapravo na posredan način ispisuje i njegov autoportret. Kao prvo, moramo naglasiti njegovu izuzetnu privrženost deci, ma gde išao njih je opisivao, upoznavao i obasipao ih ljubavlju. Posvećen ideji dobra i lepote, uočavao ih je svuda, ali zato  njegovim oštroumnim zapažanjima nije mogla promaći ni tamna strana sveta, socijalne razlike (posebno viđene u Indiji, sjaj i beda ove  mnogoljudne kastinski ustrojene zemlje), predrasude kojima ljudi robuju,  različit odnos prema životu uopšte.

Na tim putovanjima, povremeno je sam, a  češće sa suprugom Dragicom prema kojoj povremeno ima pomalo šaljiv odnos, jer  otkriva njenu stamenost i racionalan rezon koji umetnicima često nedostaje. No, ma gde da su uvek je kroz priče prisutna i njihova kćerka Tanja, na koju misli i nastoji da je obraduje poklonima na  koje   ponekad,  kako se ispostavi, ode  više novca u inostranstvu nego što bi ovde.

Vrednost putopisa  Papirus iz Kaira, obično je u otkrivanju novih predela i lepota na koje autor želi da skrene pažnju. Toga u ovom rukopisu ima u izobilju ( Tadž mahal, Singapur, Malezija) a dodatni kvalitet čini zanimljiva naracija koja se uvek fokusira na neki događaj kojim se dublje karakteriše određena sredina, njene kulturne posebnosti, običaji, verovanja ili lični doživljaj iz tog prostora.

Autor uglavnom nastoji da nasmeje čitaoca čak i kad je prevaren, ma kakva iskušenja bivala, kao što je to bilo sa izvesnim čuvenim slikarom iz Frankfurta koji je tobož želeo da ga promoviše kao vrsnog slikara, zatim iskustvo sa katalogom sa jedne izložbe u Francuskoj koji mu je iskomplikovao prelazak na nemačkoj carini i sl. Takođe su  lepe i poučne  priče o  krznu nekupljenom  na Kineskom zidu, o naplešem letu avionom u biznis klasi, kada se odrekao konjaka poučen prethodnim iskustvom da se piće plaća,  da bi na kraju od supruge doznao da je piće  bilo gratis čak i u ekonomskoj klasi.

Knjiga putopisa Miše Gvozdića je knjiga ljubavi prema lepoti, slobodi, nepoznatom,  svemu što je drugačije i potvrđuje beskrajnu žudnju za životom i njegovim čudima. A, s druge strane,  ona potvrđuje i privrženost prema sopstvenoj zemlji i njenoj kulturi, a nadasve prema porodici i svom zavičaju.

Nemiran i bogat duh njenog autora, Miše Gvozdića,  ostaje da živi sjedinjen sa predelima i licima koje je oslikao potvrđujući smisao ulaganja napora da bi se dosegnuli viši životni ideali.  Literarno uobličene slike prate i izvanredne ilustracije ovog originalnog i nezaboravnog umetnika sa prostora Kosova i Metohije.

Knjiga se objavljuje u znak obeležavanja trodecenijskog stranstvovanja iz ovozemaljskog života i obitavanja u večnosti, Miše Gvozdića, i podsećanja na to da život njegovog dela traje.  Pojavom  knjige njegovih putopisa on je sada  još i osvežen otkrivanjem i druge strane njegove darovitosti, ovim divnim literarnim ostvarenjem koje se pred čitaocima našlo zalaganjem supruge Dragice i kćerke Tanje. Još jedan veliki razlog da ga se s poštovanjem i ljubavlju setimo, da mu se potomci ponose i čuvaju uspomenu na njegovo veliko srce i zavidan umetnički potencijal.

 



PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"