О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ЖИВИ ТРАГОВИ ЈЕДНОГ КРЕАТИВНОГ И РАДОЗНАЛОГ ДУХА

Милица Јефтимијевић Лилић
детаљ слике: Ilij@saula.art


ЖИВИ ТРАГОВИ ЈЕДНОГ КРЕАТИВНОГ И РАДОЗНАЛОГ ДУХА

(Мишо Гвоздић - Папирус из Каира, путописи) 

 

Милица Јефтимијевић Лилић

Да „речи лете а написано остаје“, како гласи једнa латинска изрека, потврђује рукопис путописне прозе  Мише Гвоздића, ликовног уметника,  који се пред читаоцима појављује након готово три деценије од  његове смрти. Стварни смисао написаног увек поред естетског има и евокативну и сазнајну компоненту, а нарочито у оваквим рукописима који долазе  након толико времена кад је већ стварни лик аутора помало изгубљен из непосредне перцепције оних који су га знали те наново обасјава његово  биће у свој топлини  и бујности душе коју је уткао у ове  живописне сторије са путовања по свету.

Његов ведри и љубопитљиви дух је на овај начин поново враћен у  реалност посредством прича са путовања по многим земљама света, где га је водио уметнички и истраживачки нерв или потреба за сликарском афирмацијом и стицањем  нових знања.

Сликајући свет у свим његовим лепотама, чудима, парадоксима и разноврсности он заузима став према виђеном и тако се заправо на посредан начин исписује и његов аутопортрет. Као прво, морамо нагласити његову изузетну приврженост деци, ма где ишао њих је описивао, упознавао и обасипао их љубављу. Посвећен идеји добра и лепоте, уочавао их је свуда, али зато  његовим оштроумним запажањима није могла промаћи ни тамна страна света, социјалне разлике (посебно виђене у Индији, сјај и беда ове  многољудне кастински устројене земље), предрасуде којима људи робују,  различит однос према животу уопште.

На тим путовањима, повремено је сам, а  чешће са супругом Драгицом према којој повремено има помало шаљив однос, јер  открива њену стаменост и рационалан резон који уметницима често недостаје. Но, ма где да су увек је кроз приче присутна и њихова кћерка Тања, на коју мисли и настоји да је обрадује поклонима на  које   понекад,  како се испостави, оде  више новца у иностранству него што би овде.

Вредност путописа  Папирус из Каира, обично је у откривању нових предела и лепота на које аутор жели да скрене пажњу. Тога у овом рукопису има у изобиљу ( Таџ махал, Сингапур, Малезија) а додатни квалитет чини занимљива нарација која се увек фокусира на неки догађај којим се дубље карактерише одређена средина, њене културне посебности, обичаји, веровања или лични доживљај из тог простора.

Аутор углавном настоји да насмеје читаоца чак и кад је преварен, ма каква искушења бивала, као што је то било са извесним чувеним сликаром из Франкфурта који је тобож желео да га промовише као врсног сликара, затим искуство са каталогом са једне изложбе у Француској који му је искомпликовао прелазак на немачкој царини и сл. Такође су  лепе и поучне  приче о  крзну некупљеном  на Кинеском зиду, о наплешем лету авионом у бизнис класи, када се одрекао коњака поучен претходним искуством да се пиће плаћа,  да би на крају од супруге дознао да је пиће  било гратис чак и у економској класи.

Књига путописа Мише Гвоздића је књига љубави према лепоти, слободи, непознатом,  свему што је другачије и потврђује бескрајну жудњу за животом и његовим чудима. А, с друге стране,  она потврђује и приврженост према сопственој земљи и њеној култури, а надасве према породици и свом завичају.

Немиран и богат дух њеног аутора, Мише Гвоздића,  остаје да живи сједињен са пределима и лицима које је осликао потврђујући смисао улагања напора да би се досегнули виши животни идеали.  Литерарно уобличене слике прате и изванредне илустрације овог оригиналног и незаборавног уметника са простора Косова и Метохије.

Књига се објављује у знак обележавања тродеценијског странствовања из овоземаљског живота и обитавања у вечности, Мише Гвоздића, и подсећања на то да живот његовог дела траје.  Појавом  књиге његових путописа он је сада  још и освежен откривањем и друге стране његове даровитости, овим дивним литерарним остварењем које се пред читаоцима нашло залагањем супруге Драгице и кћерке Тање. Још један велики разлог да га се с поштовањем и љубављу сетимо, да му се потомци поносе и чувају успомену на његово велико срце и завидан уметнички потенцијал.

 



ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"