|
|
ЖИВИ ТРАГОВИ ЈЕДНОГ КРЕАТИВНОГ И РАДОЗНАЛОГ ДУХА | Милица Јефтимијевић Лилић | |
| |
детаљ слике: Ilij@saula.art
ЖИВИ ТРАГОВИ ЈЕДНОГ КРЕАТИВНОГ И РАДОЗНАЛОГ ДУХА(Мишо Гвоздић - Папирус из Каира, путописи)
Милица Јефтимијевић Лилић
Да „речи лете а написано остаје“, како гласи једнa латинска изрека, потврђује рукопис путописне прозе Мише Гвоздића, ликовног уметника, који се пред читаоцима појављује након готово три деценије од његове смрти. Стварни смисао написаног увек поред естетског има и евокативну и сазнајну компоненту, а нарочито у оваквим рукописима који долазе након толико времена кад је већ стварни лик аутора помало изгубљен из непосредне перцепције оних који су га знали те наново обасјава његово биће у свој топлини и бујности душе коју је уткао у ове живописне сторије са путовања по свету.
Његов ведри и љубопитљиви дух је на овај начин поново враћен у реалност посредством прича са путовања по многим земљама света, где га је водио уметнички и истраживачки нерв или потреба за сликарском афирмацијом и стицањем нових знања.
Сликајући свет у свим његовим лепотама, чудима, парадоксима и разноврсности он заузима став према виђеном и тако се заправо на посредан начин исписује и његов аутопортрет. Као прво, морамо нагласити његову изузетну приврженост деци, ма где ишао њих је описивао, упознавао и обасипао их љубављу. Посвећен идеји добра и лепоте, уочавао их је свуда, али зато његовим оштроумним запажањима није могла промаћи ни тамна страна света, социјалне разлике (посебно виђене у Индији, сјај и беда ове многољудне кастински устројене земље), предрасуде којима људи робују, различит однос према животу уопште.
На тим путовањима, повремено је сам, а чешће са супругом Драгицом према којој повремено има помало шаљив однос, јер открива њену стаменост и рационалан резон који уметницима често недостаје. Но, ма где да су увек је кроз приче присутна и њихова кћерка Тања, на коју мисли и настоји да је обрадује поклонима на које понекад, како се испостави, оде више новца у иностранству него што би овде.
Вредност путописа Папирус из Каира, обично је у откривању нових предела и лепота на које аутор жели да скрене пажњу. Тога у овом рукопису има у изобиљу ( Таџ махал, Сингапур, Малезија) а додатни квалитет чини занимљива нарација која се увек фокусира на неки догађај којим се дубље карактерише одређена средина, њене културне посебности, обичаји, веровања или лични доживљај из тог простора.
Аутор углавном настоји да насмеје читаоца чак и кад је преварен, ма каква искушења бивала, као што је то било са извесним чувеним сликаром из Франкфурта који је тобож желео да га промовише као врсног сликара, затим искуство са каталогом са једне изложбе у Француској који му је искомпликовао прелазак на немачкој царини и сл. Такође су лепе и поучне приче о крзну некупљеном на Кинеском зиду, о наплешем лету авионом у бизнис класи, када се одрекао коњака поучен претходним искуством да се пиће плаћа, да би на крају од супруге дознао да је пиће било гратис чак и у економској класи.
Књига путописа Мише Гвоздића је књига љубави према лепоти, слободи, непознатом, свему што је другачије и потврђује бескрајну жудњу за животом и његовим чудима. А, с друге стране, она потврђује и приврженост према сопственој земљи и њеној култури, а надасве према породици и свом завичају.
Немиран и богат дух њеног аутора, Мише Гвоздића, остаје да живи сједињен са пределима и лицима које је осликао потврђујући смисао улагања напора да би се досегнули виши животни идеали. Литерарно уобличене слике прате и изванредне илустрације овог оригиналног и незаборавног уметника са простора Косова и Метохије.
Књига се објављује у знак обележавања тродеценијског странствовања из овоземаљског живота и обитавања у вечности, Мише Гвоздића, и подсећања на то да живот његовог дела траје. Појавом књиге његових путописа он је сада још и освежен откривањем и друге стране његове даровитости, овим дивним литерарним остварењем које се пред читаоцима нашло залагањем супруге Драгице и кћерке Тање. Још један велики разлог да га се с поштовањем и љубављу сетимо, да му се потомци поносе и чувају успомену на његово велико срце и завидан уметнички потенцијал.
|