|
|
|
 | Anđelko Zablaćanski | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
POGANIMA na čijem pragu sedišrasutih misli poljima žita,čije su noćiprolivenih suza udenute u tvoje prazno juče,tvoje prostote –i od straha injem prošarane kose na čijem ognjištu greješ od studeni utrnulo srce, sićušno u osami,na čijem grobljusvake noći se iz sna budiš,dršćući hladanu svojoj mekoj i vreloj postelji na čije znamenjesvoju si pogan bezočno prosuo,krv čiju na svoj bes si točio,a manastirsku vodu,za iskup grehaispod krsta pio U TRENU VEK Izgubićemo vekove tražeći jedan dandan stradanja za nova rođenjaizgubićemo sebe ne nađemo li bezdanu koji nam tonu sva ljudska spasenja Izgubićemo oreol s ikone krsne slavedan nade u svečanim odoramaako s dna svih močvaraživog blata glavene izbavimo dušeiz suštine srama Izgubićemo hleb, so, grožđekrvlju branodan susreta nebesa s njivamaizgubićemo celo stado nesnom brojanoako se mi prodamoi svi među nama KUĆA NASRED DRUMA Naša je ovo kuća, al' nas u njoj nema.Slobodan Rakitić nemilost na praguprastarog kućerka stojizelena čuvarkuća na krovuodoleva vekovimasamo nama svela prozori zatvorenia vrata širom otvorenadolaze gosti uvek nezvaniprag odoleva vekovimasamo nama truo pod slemenom osinjakispod grede obešeni strahpred kućom zajedno režepsi lutalice i ovčariavlija odoleva vekovimasamo je mi uzorali STRAH PREDAKA Noć na mrtvoj stražistrahovepredaka davnih čuvautisnute dubokou grlo i podlevu dojku Njihovi pogledi praznivekovima ispijaniuz kičmu se penjuu gluvoj sobiprosuto vreme nerođenedece U uglu pritajena tamastrah čekada otvori tišinuiza linije onostranogutisnutog dubokou grlo i podlevu dojku A plamen u očimagori u prošlosti
NOVO DOBA Daj mi mudrost vezanog jezika, Bože,I oči samo senku da vidim svoju,Osećanja ispod naježene kože;Daj razum sakriven u zvezdanja broju. Za puste galame uši nek ogluve.Probij bubne opne da slušam tišinu,Jer volim je više od zujanja muve, Kad Čovek oseti čoveka prazninu. Daj mi kutak sveta gde niko ne živi;Bar ne oni što se podrugljivo krste,Oni što su pravi – a svi drugi krivi,Što u krv i med su umočili prste.
NOĆ BEZ ZORE Suton pije poslednji zrak dana,Poslednjeg dana mladosti,Vriskom noći polućeneNa slutnju smrti i života nadu,Na poslednji korak javomI prvi u snu... Pijanstvom uzeta noćI gluvog sata crne sileZoru ne bude,I prvi put jutro ne namignuŠeretuUsnulom u tuđoj postelji... Zaćutale violine, daire ludostiI svaki se dodir noćiKroz sećanje penje,Da zaboli kao jauk majkeI ovog sutona,Dok poslednje zrake dana pije... (Iz zbirke Noći vučjeg zova, 2020)
|
