 |
 |
    |
|
|
Poezija 
detalj slike: KRK Art dizajn
Kim Anatolij Andrejevič — poznati ruski prozaista, dramaturg, prevodilac, autor romana: „Veverica“, Radost raja“, „Otac šuma“ i mnogih drugih dela.
PARABOLA O GENIJU I NjEGOVOJ MUZI
On je bio usamljeni genije ona samohrana majka. On je napisao tomove stihova i dela koje niko nije mogao da pročita. Ona je ostala sama, bez muža i dece svako je otišao na svoju stranu srela je usamljenog genija i udala se za njega bez ikakvih daljih misli. Počela je da održava njegov skromni dom koji se sastojao od biblioteke, spavaće sobe i kuhinje. Uredila je sobe isterala iz njih muve zatim sela na divan i počela da priča s njegovim stihovima i delima, tom po tom. I evo, ubrzo je i sama postala genijalna. Sada su sav njen novi svet —biblioteka, kuhinja i spavaća soba najzad međunarodno priznat, dobro nahranjen njen usamljeni idol.
MOJE POREKLO
Šta je etiopsko šta škotsko i šta korejsko u meni? Da, od svega pomalo. kom si proroku odan kom se bogu moliš? Proroke sam razumeo preko ruske reči. je moja mistična baza. Oni su mi otkrili Jedinog Boga koji se zove Jedina Reč. I svetleo se u vekove moj put koji su mi pokazali. Čvrsta poput dijamanta, prozračno svetla moja pesnička baza 22.04.2020
BEZ ZNAKOVA INTERPUNKCIJE
Ceo život sam bio u žurbi leteo avionom s čežnjom besparice u grudima zaboravivši adresu kuda treba da idem žurio sam izgleda na sopstvenu sahranu ali nisam uspeo da sahranim samog sebe Sahranjivali su me moji bližnji koje sam zavoleo kao samog sebe ispostavilo se da ih je toliko oko mog iskopanog groba da su zauzeli celo groblje i stajali daleko iza ograde po poljima i brdima do samog horizonta i ja sam se sasvim izgubio među njima pitam se zašto sam žurio
POEMA O ŽIVOTU
A tako je je bilo zanimljivo živeti Video sam erupciju vulkana Avačinski U Abhazijii je gorštak išao za stadom ovaca obuhvativši rukama štap koji mu leži na ramenima lovio ribu u reci Kamčatki Mongoli su jahali kroz svetlobraon pustinju na malim divljim, ljutim konjima s velikom glavom Ludi Fjodor Konjuhov veslao je u čamcu preko dva okeana govoreći molitve Video sam havajske devojke koje su mi oko vrata stavljale ogrlice od cveća – samo cvetovi! U kazahstanskom detinjstvu video sam kako se vihor rodio na putu —zatim je porastao do neba i odjurio preko svetlucave slane močvare Mnoga sam čuda video na svetu ali želim da se setim još jedne stvari kako u Portugaliji na najzapadnijoj tački Evrope leteći ljudi padali sa litice i kao tamne mušice odlazili u daljinu Atlantika u Atlantidu 09.04.2020
Parabola o pet tašti
Prva je bila fatalista. Govorila je kćeri, mojoj ženi, sažaljivo me gledajući:„Šta da se radi. Ispostavilo se da tečno u gusto ne možeš da svariš“. Druga tašta, udovica majora, govorila je: „Drugovi! Drugovi!“ Treću taštu još nisam našao, ali je za života bila poznata i kod nas i u Americi: uzgajala je kukuruz visok šest metara! Četvrta tašta je na vikendici uzela sekiru i sve grmlje isekla preko svog kolena. Zatim sam im godinu dana loživo kamin. Pete neće ni biti! Četvrtu ću voleti do smrti. 03.04.2020
Starci
Ogromno mnoštvo sedih staraca krije se u Šumi čovečanstva.
Leže u predsedničkim palatama, u stanovima, ludnicama, hospisima svoje otadžbine. Skupili su se u kanalizacione otvore beskućnika i tamo zaspali večnim snom Nakupilo se dovoljno starog, otpadnog materijala u Starom i Novom svetu. Od Boga zaboravljeni, od dece odbačeni —sklonjeni, odvratni, nepotrebni — starci se uplašeno kriju od smrti. Na njih se treba sažaliti — oni se plaše.
Zaveštanje
Zaveštavam bližnjim šaku svog pepela da biste ga vratili u zemlju negde na neko lepo, skriveno mesto.
Zaveštavam svetu četrdeset sedam talenata, književnih dela umnoženih od jednog talenta koji mi je darovao Bog hiljadu devetsto sedamdeset i treće godine u lenjingradskom časopisu „Aurora“. Neka On vidi —nisam u zemlju zakopao njegove talente. A ženi Ljilji dajem oproštajnu reč najnežniju koju ionako neću izgovoriti i tiho ću odneti sa sobom.
 PODELITE OVAJ TEKST NA:   
|
2024 © Književna radionica "Kordun"   |