детаљ слике: КРК Арт дизајн

 

Ким Анатолиј Андрејевич — познати руски прозаиста, драматург, преводилац, аутор романа: „Веверица“, Радост раја“, „Отац шума“ и многих других дела.

 

 

 ПАРАБОЛА О ГЕНИЈУ И ЊЕГОВОЈ МУЗИ

 

Он је био усамљени геније

она самохрана мајка.  

Он је написао томове стихова и дела

које нико није могао да прочита.

Она је остала сама,

без мужа и деце

свако је отишао на своју страну

срела је усамљеног генија

и удала се за њега без икаквих даљих мисли.

Почела је да одржава његов скромни дом

који се састојао од библиотеке, спаваће собе и кухиње.

Уредила је собе истерала из њих муве

затим села на диван и почела да прича  

с његовим стиховима и делима, том по том.

И ево, убрзо је и сама постала генијална.

Сада су сав њен нови свет —библиотека, кухиња и спаваћа соба
у којој мирно спава, хрче

најзад међународно признат,

добро нахрањен

њен усамљени идол.

 

 

МОЈЕ ПОРЕКЛО

 

Шта је етиопско

шта шкотско

и шта корејско у мени?  

Да, од свега помало.
Мухамеду, Буди, Христу

ком си пророку одан

ком се богу молиш?  

Пророке сам разумео

преко руске речи.
Руски језик

је моја мистична база.
Пушкин, Љермонтов
Ким Си-сеуп из Кореје  —
три песничка пророка
из разних крајева и мора.

Они су ми открили Јединог Бога

који се зове Једина Реч.

И светлео се

у векове мој пут

који су ми показали.  

Чврста попут дијаманта,

прозрачно светла

моја песничка база

 22.04.2020

 

          БЕЗ ЗНАКОВА ИНТЕРПУНКЦИЈЕ

 

Цео живот сам био у журби
путовао возом

летео авионом
био за воланом
ходао непознатим градом у сну

с чежњом беспарице у грудима

заборавивши адресу куда треба да идем

журио сам изгледа

на сопствену сахрану

али нисам успео да

сахраним самог себе
закаснио сам

Сахрањивали су ме моји ближњи

које сам заволео

као самог себе

испоставило се да их је толико

око мог ископаног гроба

да су заузели цело гробље

и стајали далеко иза ограде

по пољима и брдима

до самог хоризонта

и ја сам се сасвим изгубио међу њима

питам се зашто сам журио 

 

ПОЕМА О ЖИВОТУ

 

А тако је је било занимљиво живети

Видео сам ерупцију вулкана Авачински

У Абхазијии је горштак ишао

за стадом оваца

обухвативши рукама штап који му лежи

на раменима 
Медвед је седео до појаса у води

ловио рибу у реци Камчатки

Монголи су јахали кроз светлобраон пустињу

на малим дивљим, љутим коњима с великом главом  

Луди Фјодор Коњухов веслао је у чамцу преко два океана говорећи молитве

Видео сам хавајске девојке које су ми

око врата стављале огрлице од цвећа – само цветови!

У казахстанском детињству видео сам

како се вихор родио на путу —затим је порастао до неба и одјурио

преко светлуцаве слане мочваре

Многа сам чуда видео на свету

али желим да се сетим још једне ствари

како у Португалији на најзападнијој тачки Европе

летећи људи падали са литице

и као тамне мушице

одлазили у даљину Атлантика 

у Атлантиду

                                                                                   09.04.2020
                                                                                   

 

Парабола о пет ташти

 

Прва је била фаталиста.

Говорила је кћери, мојој жени,

сажаљиво ме гледајући:„Шта да се ради. Испоставило се да  течно у

густо не можеш да свариш“.

Друга ташта, удовица мајора, говорила је: „Другови! Другови!“
Не треба да причам о политици! У деветнаест нула- нула гледам серију!“  

Трећу ташту још нисам нашао, али је за живота била позната и код нас и у Америци:

узгајала је кукуруз

висок шест метара!

Четврта ташта је на викендици узела секиру

и све грмље исекла преко свог колена. Затим сам им годину дана ложиво камин.

Пете неће ни бити! 

Четврту ћу волети до смрти.

 03.04.2020

 

 

 Старци

 

Огромно мноштво

седих стараца крије се у

Шуми човечанства.

Мноштво! 

Леже

у председничким палатама,

у становима, лудницама,

хосписима своје отаџбине.

Скупили су се у канализационе

отворе бескућника

и тамо заспали вечним сном
— и сасвим иструнули.  

Накупило се довољно

старог, отпадног материјала

у Старом и Новом свету.

Од Бога заборављени, од деце одбачени

—склоњени, одвратни, непотребни —

старци се уплашено крију од смрти.  

На њих се треба сажалити  — они се плаше.

 

 

Завештање

 

Завештавам ближњим  

шаку свог пепела

да бисте га вратили у земљу

негде на неко лепо, скривено место.

 

Завештавам свету

четрдесет седам талената,

књижевних дела

умножених од једног талента

који ми је даровао Бог

хиљаду деветсто седамдесет и треће године

у лењинградском часопису „Аурора“.

Нека Он види  —нисам у земљу закопао његове таленте.  

А жени Љиљи дајем опроштајну реч

најнежнију

коју ионако нећу изговорити

и тихо ћу однети са собом.

 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: