 | Jakhongir Nomozov prevod: Valentina Novković | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Jakhongir Nomozov je mladi uzbekistanski pesnik.
Rođen je 1997. Bavi se pisanjem poezije i novinarstvom.
SAN
Moji koraci postaju sve teži
Što više koračam teže mi je.
Ne znam da li mi je Svemogući
poslao sva ova iskušenja i boli.
Moje zore postale su tamne
Kad me je tuga probudila
Kada su se želje izjalovile
Kada je samo vatra i ispod i iznad mene bila.
Sedeći, sam
Izgovarajući zdravicu sam svoj bol ispijam.
Ako otvorim oči i prestanem da sanjam
S neba u prašinu pašću.
Snovi moji, molim vas, život moj postanite
Nesrećni dani nek su samo dnevno sanjarenje.
O Bože, probudi me iz mog života ili
Me pusti da zauvek u snu ostanem.
BOL
Ljubav se upila u moje telo,
Ne mogu a da ne pevam ljubavnu pesmu.
Svaka od pesama koje sam napisao
Zakletva je koju sam dao istini.
Iskre koje vidite u mojim očima
Da li su svetla koja dolaze sa neba?
I želje što procvetale su u srcu
Da li su mirabilis koje nikada niste videli?
Moja nada nikada neće uvenuti, presušiti
Proleće u duši mojoj uvek cveta.
Postoji veliki bol koji je u stanju da
Oživi moje vene i kosti.
Nastao sam iz ljubavi prema Svemogućem.
Da li život zna ko sam ja?
U mom sićušnom telu, u mojim malim grudima
Koliko talenta i ljubavi ima?
Zna li život ko sam ja?!
NEBO
Život je ubio svu moju strast,
Poput nara steže mi srce.
Hteo je da moju nežnu belu dušu
Obuče u crnu haljinu tuge.
Sva moja nada slabi i bledi
Moje planine padaju na zemlju.
Iz dana u dan duša moja gubi snagu.
Munja se u meni cepa
Grudi kao da će mi pokidati.
Bojim se, Gospode, tako se bojim
Šta ako mi celo nebo na glavu padne?
Prevod: Valentina Novković
